Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Okt.2012, 14:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mo Jan dobitnik Nobelove nagrade za književnost

STOKHOLM -

Kineski pisac Mo Jan, hroničar mračnog i ružnog u Kini 20. veka, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Kako se navodi u saopštenju žirija, piscu je nagrada pripala zbog rada koji je kombinacija"halucinogenog realizma" i narodnih predanja, istorije i savremenog života.

Mo Jan, 57, jedan je od vodećih kineskih pisaca današnjice, a njegova najpoznatija dela su romani "Crveni Sorgo", "Balada o belom luku" i "Republika vina". >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Autor, čije je pravo ime Guan Moje, u inostranstvu je najpoznatiji po noveli iz 1987. "Crveni Sorgo", priči o brutalnom nasilju na istoku Kine - gde je odrastao - tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Prema ovom delu, Džang Jimou je snimio istoimeni film, a ekranizovana su i njegova dela "Srećna vremena" i "Nuan".

Stilski kao Markes, Fokner i Kafka

Stilom, porede ga sa magičnim realizmom Gabrijela Garsije Markesa i Vilijamom Foknerom, ali i sa Francom Kafkom.

Beogradski izdavač Portalibris objavio je na srpskom njegov roman "Velika nedra i široka bedra".

Roman "Velika nedra i široka bedra"

Izdavačka kuća "Portalibris" objavila je roman ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost Mo Jana - "Velika nedra i široka bedra" koji je već osvojio čitalačku publiku i koji će, kako očekuju iz ove kuće, na predstojećem Sajmu knjiga privući novu.

Ovaj epski roman je, pre svega, roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Kao što se iz naslova naslućuje, najvažnija slika i metafora u knjizi je žensko telo.

Jedan od glavnih likova - majka - rođena je 1900. Udavši se u svojoj sedamnaestoj godini u porodicu Šanguan, rodila je devetoro dece, nijedno sa svojim mužem, koji je bio sterilan. Najmlađe je dečak, jedino muško dete, inače, narator u knjizi.

Razmažen i neuspešan, sušta je suprotnost svojim tvrdoglavim i energičnim sestrama. Majka, neuništiva, suštinski jaka žena, neprekidno rizikuje svoj život da bi spasila živote svoje dece i unučića tokom godina dramatičnih političkih previranja.

Roman, koji je prevela Milka Medić, izvanredno je napisan: šokantno, sa mnogo krvi i nasilja kakvo se retko sreće u savremenoj beletristici - u skladu sa nečovečnom svirepošću kojom je bio prožet dvadeseti vek u Kini, a, ipak, nežno i dirljivo.

Ovaj roman, pun nezaboravnih likova, predstavlja beskompromisno viđenje Kine 20. veka očima izuzetno nadarenog i hrabrog romanopisca, poručuju iz "Portalibrisa".

Autor je desetak romana, novela i kratkih priča koje se mahom bave burnom istorijom Kine u 20. veku i koje su često obojene mračnim, ciničnim humorom.

"Ima tako prokleto jedinstven način pisanja. Ako pročitate pola strane njegovog teksta odmah ga prepoznate", rekao je šef akademije Peter Englund.

On je dodao da je Mo upoznat da je dobio nagradu, ali da je ostao kod kuće sa ocem. "Rekao je da je oduševljen i uplašen", rekao je Englund.

Istorijske teme

Omiljene teme Mo Jana su revolucija 1911. kada je sa vlasti svrgnuta kineska dinastija, japanska invazija i komunizam i kulturna revolucija Mao Cedonga.

Njegov najnoviji roman, "Frog" iz 2009. smatra se, navodi AFP, najsmelijim do sada zbog opisa politike jednog deteta i lokalnih zvaničika koji je surovo primenjuju prisilnim abortusima i sterilizacijom, kroz život jednog seoskog ginekologa.

Prošle godine je za taj roman osvojio i najveću kinesku književnu nagradu "Mao Dun".

I pored svojih tema, Mo Jan do sada nije imao preteranih problema sa komunističkim vlastima, a bio je i potpredsednik Kineskog udruženja pisaca.

Laureat je takođe pristalica zvanične politike svoje zemlje kada je reč o umetnosti i kulturi. To znači da umetnost i književnost moraju da služe socijalističkoj borbi i samim tim ne ugrožavaju vladajuću Komunističku partiju.

Neki njegovi savremenici zbog ovoga ga kritikuju, ali je Mo Jan u govoru na sajmu knjiga u Frankfurtu 2009. rekao da je on pisac kome treba da se sudi samo na osnovu njegovih knjiga.

"Pisac treba da izrazi kritiku i protivljenje mračnoj strani društva i ružnoj strani ljudske prirode. Neki možda žele da viču na ulici ali trebalo bi da tolerišemo i one koji se kriju u sobama i koriste književnost da bi izrazili svoje mišljenje", rekao je on.

Rođen 1955. u provinciji Šandong, u seoskoj sredini na istoku Kine, počeo je da piše dok je bio u vojsci, osamdesetih, i tada je izabrao pseudonim Mo Jan što znači "ćuti". On je kasnije objasnio da je nadimak posledica toga što su mu kao brbljivom detetu govorili da ućuti, ali i da ga je izabrao kako bi njegova književnost govorila umesto njega.

Dobitnik je brojnih književnih nagrada uključujući i Men Ejžan nagradu, Njumanovu nagradu za kinesku književnost, a mnoga dela su mu prevedena na engleski i druge jezike.

Podrška kineskih vlasti

Zbog podrške vlasti njegova Nobelova nagrada biće u Kini, navodi francuska agencija, predstavljena kao pobeda državne kulturne politike Komunističke partije koja se često obračunava sa kritički nastrojenim umetnicima. To će, piše AFP, biti i veliki kontrast u odnosu na 2000. kada je Gao Sjingđian bio prvi Kinez koji je dobio Nobela za književnost. Gao je pobegao iz Kine osamdesetih i uzeo francusko državljanstvo 1997.

Peking je takođe kritikovao odluku da se Nobelova nagrada za mir dodeli tibetanskom duhovnom vođi Dalaj lami 1989. i disidentu Lju Sjaobou 2010.

Nagradu u vrednosti od osam miliona kruna (1,2 miliona dolara) dodeljuje Švedska kraljevska akademija.

Književna nagrada je četvrta u nizu nagrada koje su ove godine dodeljene, koje je ustanovio švedski naučnik Alfred Nobel i koje se dodeljuju od 1901. godine.

Mo je bio jedan od favorita za nagradu uz japanskog pisca Harukija Murakamija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio 021: Mo Jan dobitnik Nobela za književnost