Izvor: RTS, 28.Nov.2012, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo slabih karika u obrazovanju
Strategija obrazovanja do 2020. godine treba da pokaže kakav obrazovni sistem Srbija želi i da promoviše obrazovanje, rekao je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović u Skupštini Srbije na predstavljanju strategije. Među najvećim problemima školovanje kadrova koji nisu potrebni i srozavanje kvaliteta obrazovanja.
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da strategija obrazovanja do 2020. treba da pokaže ne samo kakav obrazovni sistem Srbija želi, nego i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da promoviše obrazovanje koje je u poslednjih 20 godina izgubilo značaj.
"To je proces u koji treba hrabro ući", rekao je Obradović u Skupštini Srbije na predstavljanju strategije koju je Vlada usvojila 25. oktobra.
Na skupu koji je organizovao skupštinski Odbor za obrazovanje, profesori koji su radili na strategiji istakli su da je problem sve manji broj mladih zbog demografske katastrofe, školovanje kadrova koji nisu potrebni, srozavanje kvaliteta obrazovanja kada je reč o kompetenciji đaka i studenata posle završene škole i fakulteta i veliki broj diploma koje nemaju pokriće u znanju.
Ukazano je i na zanemarivanje vaspitne funkcije kojom se škole uopšte nisu bavile, s ozbirom na probleme droge i nasilja u školama.
Kao mere za poboljšanje stanja u obrazovanju oni su predložili veći obuhvat stanovništva u sistem obrazovanja, usmeravanje u određene škole za koje Srbija ima ili će imati potrebe i ulaganje javnih sredstava samo za školovanje takvih kadrova. Među predloženim merama su i podizanje kvaliteta nastavnika pooštravanjem kriterijuma za njihov izbor, kao i pooštravanje kriterijuma za akreditovanje obrazovnih ustanova.
Ministar Obradović je rekao da ima mnogo slabih karika u obrazovnom sistemu Srbije i da je problem mali broj visokoobrazovanih u Srbiji i veliki broj funkcionalno nepismenih. On je naveo da su ključni ciljevi strategije povećanje kvaliteta obrazovanja, obuhvata stanovništva u obrazovni sistem, kao i povećanje efikasnosti upotrebe resursa u toj oblasti.
"Imamo višak lekara u odnosu na potrebe Srbije, ali paradoks je da nemamo lekare u pojedinim delovima struke", rekao je Obradović i dodao da će država finansirati obrazovanje onih kadrova koji su joj potrebni.
Prema njegovim rečima, jedan od ciljeva te strategije je i postepeno povećanje javnog finansiranja obrazovanja sa sadašnjih 4,5 odsto na 6,5 procenata bruto društvenog proizvoda, kao i unapređenje socijalne dimenzije, odnosno dostupnosti obrazovanja siromašnima.
Profesor Vlastimir Matejić, koji je učestvovao u izradi strategije, rekao je da Srbija ima prirodno talentovanu populaciju, ali da su bez obrazovanja talenti "protraćeno nacionalno bogatstvo".
Obrazovni sistem trebalo bi da bude kvalitetno vođen, a da bi bio takav potrebno je da bude oslobođen politike, rekao je Matejić. Direktori škola trebalo bi da budu postavljeni po stručnosti, a ne po partijskoj liniji.
Matejić, kao i profesor Ivan Ivić, koji je takođe radio na strategiji, istakli su da u svom radu nisu bili izloženi političkom pritisku.
Poslanik opozicione Demokratske stranke Božidar Đelić u raspravi je zamerio što u tim od više od 100 naučnika, profesora i akademika koji su radili na strategiji nisu bili uključeni i privrednici.
Govoreći o državnim i privatnim fakultetima, Đelić je rekao da je Srbija jedina zemlja u kojoj je cilj privatnih fakulteta profit. "To ne sme biti cilj. Pitanje kvaliteta mora biti nešto što će jasno biti artikulisano", rekao je Đelić.
