Izvor: RTS, 30.Apr.2012, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo priče, malo rada
Političke stranke borbu protiv korupcije stavile iznad svega, ali konkretnih pomaka nema, kaže predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati i dodaje da pravosuđe sporo reaguje na pojedine afere.
Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati izjavio je da su političke stranke visoko u agendama stavile borbu protiv korupcije, ali da konkretnih pomaka na tom polju nema.
Šest gradova u Srbiji su pozitivan primer kad je reč o javnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nabavkama, poručuju iz organizacije "Transparentnost Srbija".
Danilo Pejović iz te organizacije kaže da je jedan broj gradova u Srbiji uspeo da uspostavi organizacione jedinice koje se bave nabavkama ne samo za sebe, već i za širi krug naručilaca iz svoje sredine.
Pejović je naveo da je na taj način ostvarena ušteda od milijardu i 750.000 dinara, a da je najviše uštedeo Beograd -1,1 milijardu, precizirajući da se radi o periodu 2009. do 2012. godine i da su među tim gradovima još i Novi Sad, Niš, Subotica, Pančevo i Požarevac.
Goati je na konferenciji za novinare te organizacije, na kojoj su predstavljeni rezultati monitoringa sistema javnih nabavki u Srbiji, rekao da pravosuđe sporo reaguje na pojedine afere, apostrofirajući afere "Indeks", "Kolubara", "Železnice".
Vladimir Goati je podsetio da je EU tražila ispitivanje pojedinih privatizacija i dodao da je i Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno o tome govorio i ukazivao, ali da je sve to "udaralo u gumene zidove četiri postoktobarske vlade".
Goati je rekao da se godišnje u Srbiji izdvaja oko tri milijarde evra iz budžeta za javne nabavke, što je, kako je naveo, fantastična suma za jednu siromašnu zemlju, ali da postoje pretpostavke da oko 15 odsto tih sredstava završi u pogrešnim rukama.
Na konferenciji je predstavljen izveštaj monitoringa javnih nabavki u trećem kvartalu prošle godine, koji je rađen na uzorku od 86 naručilaca različitih nivoa vlasti i struktura.
Istraživanje je pokazalo da je stepen uštede bio 12 odsto u odnosu na planirane troškove, da je bilo slučajeva gde je bilo i ušteda od 50 odsto, ali i slučajeva gde su planirana sredstva "probijena".
Takođe, pokazalo je i da centralizovane nabavke sprovodi pet odsto naručilaca, ali da one čine samo jedan odsto ukupnih vrednosti, zatim da je kašnjenje u realizaciji obaveza zabeleženo kod 15 odsto nabavki, dok 21 odsto naručilaca kasni sa plaćanjem.
Programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić je naveo da je potrebna reforma sistema nabavki, da očekuje da će novi saziv parlamenta već u prvoj godini izvršiti neke od reformi i dodao da treba da se menja ne samo Zakon o javnim nabavkama, već i Zakon o budžetskom sistemu.
Nenadić je rekao da je to tema za budućnost i naveo da će u okviru toga verovatno morati da se pokrene i pitanje promene Ustava Srbije.
