Izvor: Blic, 05.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo preloma zbog poledice
Zbog padova po zaleđenim i neočišćenim trotoarima i ulicama dežurno ortopedsko odeljenje dnevno primi oko 250 pacijenata sa prelomima, od kojih 30 ostane na lečenju. Ovaj broj je za trećinu veći u poređenju sa periodom pre snežnih padavina i poledice.
- Žurila sam sa posla kući pa sam zato krenula prečicom, stepenište koje sa Zelenog venca izlazi u Ulicu Gavrila Principa. Pošto je na stepenicama bio debeli sloj leda, čvrsto sam se držala za ogradu. Kad sam pomislila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je sve prošlo, opustila sam, okliznula i poslednjih nekoliko stepenika otklizala sedeći, ali tako da mi je leva noga ostala pozadi. Mislila sam da će proći, pa sam otišla prvo kući. Ali kad je skočni zglob počeo da me boli toliko da više nisam mogla da se oslonim na nogu, shvatila sam da moram da idem kod lekara - priča Milina Knežević, dok u Urgentnom centru, koji je juče bio dežuran, čeka svoj red za gips.
Ispred ortopedske ambulante i gipsare u Urgentnom centru ceo dan je bila gužva. Lekari radili kao na traci, ali je mnogo gore bilo prekjuče na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica", koji je tada bio dežuran. Lekari kažu da su hodnici bili toliko puni da njima nije moglo da se prolazi. Prema rečima portparola Instituta dr Branka Sbutege, najviše preloma zbog padova zadesilo je starije sugrađane. Najčešće su stradali kukovi, skočni i ručni zglobovi.
- Crne tačke Beograda su trotoari koji su i dalje neraščišćeni i zaleđeni. Nema kraja grada iz kog nam nisu dolazili ljudi sa prelomima. Zato još jednom apelujem na one starije da se uzdrže od izlazaka napolje ako je ikako moguće dok ne prođu niske temperature i poledica - kaže dr Sbutega za "Blic".
Doktor upozorava da pacijenti sa hroničnim oboljenjima u poodmaklim godinama ne padaju samo zbog poledice, već i zato što su ovako niske spoljašnje temperature pogubne po njihove načete i neotporne krvne sudove.
- Njima se pritisak naglo spušta kada izađu iz tople prostorije na hladnoću, zavrti im se u glavi i onda padaju. Njihovi krvni sudovi ne mogu da se prilagode niskim temperaturama i zato bi trebalo, ako već moraju napolje, da se postepeno adaptiraju na hladnoću, a ne da izlaze naglo - savetuje dr Sbutega.
Više posla bilo je i u Hitnoj pomoći. Dr Radmila Šehić kaže da su im se juče najviše obraćali za pomoć astmatičari, pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima i osobe sa labilnim nervnim sistemom.
- Prehlade i respiratorne infekcije ugrožavaju zdravlje pacijenata sa hroničnim bolestima i zato oni moraju posebno da vode računa o zdravlju. I najmanja virusna infekcija može da dovede do astmatičnih napada, tako da su neophodne mere opreza. Pacijenti sa anginom pektoris nikako ne bi smeli da se izlažu fizičkim naporima kada je ovako hladno. Bilo je pacijenata koji su čistili sneg u dvorištima i javljali nam se za pomoć jer im se stanje pogoršalo - rekla je dr Šehić za "Blic".
Radio neprestano
Nisam seo ceo dan, niti sam stigao da ručam. Ne znam koliko sam gipseva stavio jer pacijenti ne prestaju da dolaze. Ne mogu da ih prebrojim, ali verujem da ih nije bilo manje od 100 - priča tehničar Slaviša Novaković koji se juče u gipsari Urgentnog centra sam borio sa prelomima ruku, nogu i kukova jer se i njegov kolega okliznuo i polomio nogu.
