Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo buke ni oko čega
Ono što je valjda trebalo da bude predizborni adut „proevropskih snaga” u Srbiji preobrazilo se u njihovu noćnu moru
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji nikada nije ponuđen Srbiji na potpisivanje izazvao je već toliko polemika i trvenja na unutrašnjoj političkoj sceni da neupućeni dobronamernik s pravom može pomisliti da je to nešto od čega nam zavisi goli život. A da li će i kada taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akt biti ponuđen, o tome postoji previše nagađanja i veoma malo izvesnosti. Dok zvanični Brisel podgreva nade da će se to dogoditi dve nedelje pre narednih parlamentarnih izbora, poruke koje stižu iz Haga navode na zaključak da neće biti tako.
Spomenuti sporazum, prva oštra krivina na tom putu, mistifikacije u tumačenju njegovog značenja i sadržaja, ali i protivrečne izjave onih koji bi trebalo da nam ga ponude i onih koji bi trebalo da ga potpišu, dodatno su podelili javnost i političare u Srbiji.
Kada je reč o tome šta bismo to potpisali ako bismo potpisali i da li se u tome nalazi Srbija sa Kosovom i Metohijom i član 135, Brisel za sada samo kaže da se nalazi upravo ono što smo prethodno parafirali prošlog novembra.
Međutim, Brisel kaže i da SSP može biti potpisan 28. aprila, ali istovremeno podseća da haške obaveze nisu zaboravljene. Hag poručuje da zaboravimo potpisivanje dok se Mladić nalazi na slobodi, dok se ostala trojica optuženih nešto ređe pominju. A onda se juče načas oglasio holandski šef diplomatije Verhagen rekavši da je posle nekoliko godina čak i njegova država spremna da popusti i omogući 28. aprila Srbiji potpisivanje SSP uz određene uslove, za koje se ispostavilo da nisu baš realni. Zatim je korigovao izjavu i praktično vratio priču na početak.
U međuvremenu mediji nagađaju šta će se zaista dogoditi. Prema nezvaničnim izjavama briselskih diplomata, Holanđani će ipak popustiti, jer je preostalih 25 država članica EU rešeno da pomogne „ubrzani” put Srbije ka EU, dok će Belgija u tom slučaju slediti severnog suseda.
Ali Holanđani nisu popustili ni u januaru uoči predsedničkih izbora u Srbiji. Njihov premijer Balkenende je tada odoleo pritiscima Nikole Sarkozija i Angele Merkel. A koliko su snažni bili ti pritisci? O tome bi sada možda nešto mogli da kažu skopski zvaničnici koji su pre deset dana puni nade i u najjačem sastavu otputovali na samit NATO-a u Bukureštu očekujući poziv za članstvo u vojnom savezu. Iako se Grčka tome dosledno protivi godinama, Makedonci su smatrali da i bez promene naziva države mogu do članstva, jer preostale države članice saveza nisu pravile pitanje u vezi s tim. Čak je i Džordž Buš nagovestio da će ipak biti primljeni. Njihova nada se ubrzo pretvorila u agoniju, a jedan od visokih činovnika NATO-a je ovaj fijasko hladno objasnio činjenicom da su „članovi kluba uvek važniji od onih koji kucaju na njegova vrata”.
Ono što je valjda trebalo da bude predizborni adut „proevropskih snaga” u Srbiji preobrazilo se u njihovu noćnu moru. Na kraju je i sam predsednik Tadić rekao da ponude SSP-a verovatno neće biti 28. aprila.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
