Izvor: Večernje novosti, 25.Avg.2012, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mnogima je i kazan daleko

RADNICI tri srpske fabrike strpljivo su čekali skoro godinu dana, bunili se, protestovali, a kada im ni posle toga nije stigla plata, odlučili su da se prijave u narodnu kuhinju. E, tu su uvideli onu staru poslovicu „ni za di si nisi“. Da kupe knjige za svoju decu, za zimnicu, za račune - nemaju, jer im novac na račun nije „legao“ još od novembra. O sitnim zadovoljstvima odavno i ne razmišljaju, a o letovanju više i ne sanjaju. Ipak, sve to nije dovoljno „dobra“ preporuka čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ni za narodni kazan! U Centru za socijalni rad im je objašnjeno da to što nemaju primanja skoro 12 meseci nije propusnica koja bi im otvorila vrata u javnim kuhinjama. Jer, u redu za toplo jelo mogu se naći samo osobe koje - ne ostvaruju nikakav prihod, penzioneri sa najnižim primanjima, samohrana staračka domaćinstva i takozvani granični slučajevi (osobe koje za male sume prelaze cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje). Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalnu delatnost u Crvenom krstu Srbije, kaže da u nekim lokalnim sredinama postoje i interni kriterijumi koje utrđuju zajedničke komisije, a u poslednje vreme se dešava da na liste korisnika, ipak, stavljaju ljude koji rade, a ne primaju plate.NEMA ‘LEBA NI OD MOTIKE ČAK ni preusmerenje na poljoprivredu kod nas nije rešenje, kao u nekim drugim državama, gde su ljudi počeli da se udružuju i obrađuju zemlju - smatra Cvejić. - Ostala je samo loša zemlja, a oni koji na njoj rade zavise i od vremenskih uslova. Ekonomsko utočište ne može se naći ni u toj oblasti. Ipak, lakše je siromašnim ljudima koji žive na selu, nego onima koji su u gradu. U seoskim domaćinstvima uvek ima nešto da se ubere, a i ljudi međusobno razmenjuju proizvode i plodove koje su sadili. U najsiromašnijim opštinama u Srbiji - Crna Trava, Dimitrivgrad, Bosilegrad - uopšte ne postoje kuhinje, jer lokalne samouprave nemaju sredstva neophodna za njihovo otvaranje! Tokom cele godine se osobe „u stanju socijalne potrebe“ mogu prijaviti za ostvarivanje prava na jedan kuvani obrok dnevno, ali je najveći pritisak u septembru i oktobru. Sve prognoze govore da nas očekuje vruća jesen, poskupljuju hrana i energenti, i u Crvenom krstu kažu da očekuju „navalu“ na narodne kuhinje, u smislu naglog povećanja broja korisnika. - Pritiska će najverovatnije biti kao i svake godine, ali, nažalost, broj korisnika nikad nije zavisio od potreba već od mogućnosti da se obezbede sredstva lokalnih samouprava za povećanje njihovog broja - objašnjava Kljajićeva. - Ukoliko Vlada Srbije obezbedi sredstva za nabavku deset osnovnih artikala hrane za rad narodnih kuhinja u 2013. godini, a lokalne samouprave obezbede sredstva za pripremu, distribuciju obroka, pokrivanje troškova vode struje i nabavku dopunskih svežih artikala (luk, paprika, krompir, meso), kuhinje Crvenog krsta će izdržati. Samo osobe koje imaju potvrdu iz centra za socijalni rad mogu dobiti besplatan obrok. Ali zaposleni na punktovima svedoci su da sve češće dolaze ljudi da traže hranu iako nemaju papir i nisu korisnici, već su, jednostavno, gladni.RUČAK DO KRAJA GODINE - ZA rad narodnih kuhinja sredstva se obezbeđuju iz tri izvora. Vlada obezbeđuje novac za kupovinu deset osnovnih artikala hrane i pokriva troškove transporta - navodi Kljajićeva. - Lokalna samouprava pokriva komunalije, troškove pripreme i nabavku mesa i svežih artikala, a donatori pomažu narodne kuhinje donacijom proizvoda i finansijski. Vlada Srbije je obezbedila sredstva za nabavku deset artikala hrane za sve kuhinje u Srbiji do kraja 2012. godine. Iskreno se nadam da neće biti problema ni sa lokalnim vlastima do kraja godine. Trenutno se pripremaju predlozi projekta na lokalnom i republičkom nivou za nastavak ovog programa u 2013. - Postoje tačni kriterijumi za ostvarivanje prava na obrok u narodnoj kuhinji o čijoj primeni brine zajednička komisija sastavljena od predstavnika centara za socijalni rad, Crvenog krsta i lokalne samouprave - objašnjava Kljajićeva. - Kad se dese ekstremni slučajevi da dođe osoba koja je gladna, a hrane ima, sigurno je da će dobiti obrok, ali ako se svakodnevno javlja isti čovek, onda on mora da prođe kroz postupak koji smo zajedno utvrdili. Sociolog Slobodan Cvejić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da su narodne kuhinje poslednje u lancu socijalne zaštite i da za jednu evropsku zemlju nije uteha da će siromašni do kraja godine imati sigurne niskokalorične obroke u njima. - Neisplaćivanjem zarada krše se ljudska prava zaposlenih, a da i ne pričamo o poniženju koje doživljavaju ti ljudi - smatra Cvejić. - Iako rade, toliko malo zarade da ne mogu da prežive ili im ne bude plaćeno to što su odradili. Ima mnogo žarišta i čitave velike društvene grupe bi mogle da iskažu svoj protest, jer ne postoje institucije na koje građani mogu da se oslone. Još neko vreme će situacija biti ovakva, ali sredstva za „gašenje“ požara su istrošena, budžet je ispražnjen, a ovo je već druga sušna godina... Psiholog Srećko Lazić smatra da je za psihu čoveka ostajanje bez posla ravno elementarnoj nepogodi, zemljotresu ili poplavi. - A političke organizacije nemaju kapacitete da pomognu takvim ljudima, iako su po svojoj ulozi dužne da to čine - priča Lazić.

Nastavak na Večernje novosti...