Izvor: Southeast European Times, 20.Jun.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogi Srbi ispod granice siromaštva
Srbi znaju kako može da bude teško sastaviti kraj sa krajem. Rezultati iz nove baze podataka pokazuju koliko je taj problem ozbiljan.
20/06/2011
Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda – 20.6.2011.
Oko 700.000 građana u Srbiji živi ispod granice siromaštva, sa mesečnim prihodom manjim od 80 evra, pokazuje nova baza podataka o socijalno ugroženima. Rezultati tog projekta objavljeni su u aprilu.
Ljubomir Pejaković, pomoćnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ministra rada i socijalne politike kaže da su rezultati „razlog za veliku zabrinutost“.
„Organizovaćemo specijalne programe za pomoć ruralnim domaćinstvima“, izjavio je on za SETimes.
Oko 730.000 Srba je nezaposleno, a oko 50.000 često odlazi u narodne kuhinje, koje vodi Crveni krst, pokazali su podaci. S obzirom da je najviši nivo siromaštva u ruralnim područjima, migracija u gradove postala je izuzetno velika, pa sada postoje 42.000 jednočlanih seoskih domaćinstava.
Mnogi stariji Srbi bore se da sastave kraj sa krajem, iako ih godine i sve manja snaga ometaju u tome. Više od 300.000 penzionera živi sa oko 110 evra mesečno.
„Mojа penzijа je [oko] 120 evra, taman da pokrijem svoje račune. Umrla bih od gladi da nije moje ćerke“, kaže sa SETimes 63-godišnja Biljana Stošić, penzionerka iz Beograda.
Čak je i za mlađe osobe pronalaženje ili zadržavanje posla u Srbiji veliki izazov. Za one preko 55 godina starosti tako nešto može da bude skoro nemoguće. Čak 95 odsto nezaposlenih u toj starosnoj dobi nije bilo u stanju da pronađe posao nakon što su im bivši poslodavci zatvoreni ili su smanjili broj zaposlenih.
„Najugroženiji su oni koji su ostali bez posla posle privatizacije kompanija, oni koji su otpušteni i oni koji nisu ispunili uslov za odlazak u penziju. To je grupa kojoj je potrebna pomoć“, kaže Pejaković.
Od svih segmenata stanovništva, Romi su najugroženiji. Prema zvaničnicima ministarstva, mnogi od njih nemaju lične karte i samim tim ne mogu da dobiju usluge.
„Država pokušava da olakša i pojednostavi proceduru izdavanja dokumenata za njih, ali mnogi su još uvek neprijavljeni, zbog čega ne mogu da ostvare svoje pravo na zdravstvenu zaštitu i ostalu pomoć“, rekao je Pejaković.
Čak i kada imaju dokumenta, oskudno finansiranje predstavlja problem. Srpska država, kojoj nedostaju sredstva, već ima poteškoća da prikupi dovoljno prihoda za oko 180.000 osoba koje trenutno imaju pravo na pomoć.
Uprkos tesnom budžetu, u aprilu je stupio na snagu novi zakon o socijalnoj pomoći kojim se ublažavaju kriterijumi i omogućava povećanje broja primalaca državne socijalne pomoći za 50 do 60 odsto.
Zvaničnici kažu da će podaci o socijalno ugroženima biti ažurirani na mesečnoj osnovi i praćeni kako bi se pružila pomoć onima kojima je najneophodnija.
„Uvek ćemo imati ljude na socijalnoj pomoći. Naš cilj nije da držimo ljude na socijalnoj pomoči ili povećavamo broj onih koji trenutno primaju državnu socijalnu pomoć, nego da obezbedimo radna mesta za one koji su sposobni za rad i koji su kvalifikovani za određene poslove“, rekao je Pejaković.
Nastavak na Southeast European Times...
