Izvor: Blic, 29.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mleko i paradajz
Ima li nestašica mleka karakter slučajnosti ili je to naša opora realnost? Postoji li uzročno-posledična veza između skupog paradajza i seoskih momaka koji su usamljeni?
Površna analiza nekih poražavajuće tačnih brojki nudi dosta precizne odgovore na oba pitanja. Podaci su javni i skorašnji. Imamo ukupno 4.800 sela, ali je na putu izumiranja svako četvrto. U njima je oko 260.000 neoženjenih momaka koji su zakoračili u petu deceniju života a da nisu zasnovali porodice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Biće da paradajz uskoro neće imati ko da zasadi. Ili još grđe saznanje: stočarstvo Srbije nalazi se na nivou iz 1910. godine. Ceo vek je prošao, a mi na istom, pa se čudimo što nema mleka. Evropa je ovog leta organizovala i održala skup o budućem razvoju poljoprivrede. Tražena su rešenja u tri pravca: da hrane ima dovoljno i da bude svima dostupna, zatim kako se suočiti sa sve izraženijim klimatskim promenama i kako proizvoditi hranu sa sve skupljim fosilnim gorivima uz pojačane tržišne špekulacije. Pitanje ukrupnjavanja poseda i statusa proizvođača-farmera za Evropu je praktično odavno rešeno i time se, što nije naš slučaj, nisu bavili. Oni daju subvencije po hektaru, mi po kilogramu prinosa.
Poljoprivreda jeste naša velika izvozna šansa, ali stabilne i dugoročne strateške politike, slažu se agroekonomisti, ipak nema. Evropska unija izdvaja za subvencije poljoprivredi više od 40 procenata (45 milijardi evra) iz zajedničke kase, a mi tek oko tri odsto (20 milijardi dinara), što je nedovoljno. U redu, nemamo mi novca kao oni, to nije sporno. Međutim, činjenica da imamo isti broj krupne stoke kao pre jednog veka jasno pokazuje da su se menjali politički sistemi, vlade i vlast, a da nam je proizvodnja hrane bila "zadnja rupa na svirali”. Ako se ovako nastavi, da parafraziram jednu šaljivu izreku, biće cela Srbija jednu kravu muzla. Sve dok poljoprivreda ne bude ekonomski podsticana i tretirana kao stalni državni prioritet, nema nama opstanka sela, bogatog seljaka i jeftine hrane. Zato jeste moguće da na našem tržištu potpuni primat u proizvodnji živinskog mesa ima inostrana kompanija umesto domaće koja je spletom raznih interesa uništena iako je bila ozbiljan proizvođač, a mogla je biti i veliki izvoznik.
