Izvor: Blic, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi veruju da je brak ljubav
Potpisivanje predbračnog ugovora u evropskim zemljama ili Americi deo je skoro uobičajene procedure koja u Srbiji nije prihvaćena iako je novi Porodični zakon predvideo tu mogućnost. Pravni stručnjaci, sociolozi, kulturolozi i psihijatri procenjuju da mladi u Srbiji još veruju u pravu ljubav, ali upozoravaju i na posledice bezrezervnog poverenja.
U protekle dve godine, od kada je zakon postao pravosnažan, desetak budućih supružnika na teritoriji Beograda, a nešto manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji, odlučilo se na ovaj korak. Sudija Prvog opštinskog suda i portparol za građanske parnice Vesna Sekulić objašnjava da je osobenost predbračnog ugovora u tome što se budući supružnici mogu sporazumeti o postojećoj, ali i budućoj imovini.
- Ranije je zakon imovinu stečenu u braku smatrao zajedničkom, dok novi zakon dozvoljava da se to unapred sporazumno reguliše. Predbračni ugovor se zaključuje pred sudijom pre sklapanja braka - kaže sudija Sekulić.
Prema njenim rečima, svega nekoliko, jedva desetak ovakvih predugovora, zaključeno je pred Prvim opštinskim sudom, koji obuhvata opštine Stari grad i Palilulu. U Valjevu je od jula 2005. ugovor sklopio samo jedan bračni par od 1.300 mladenaca. Na taj korak, kako su objasnili za „Blic", odlučili su se ne zbog manjka ljubavi već iz praktičnih razloga.
- Ako bi, ne daj Bože, brak propao, želimo da izbegnemo sve mučne situacije i svađe oko toga šta je ko od pokretnih ili nepokretnih stvari uneo u bračnu zajednicu - objašnjavaju oni.
Za ovaj par visokoobrazovanih dvadesetogodišnjaka ugovor je nešto sasvim normalno. Ipak, većina u Srbiji tvrdi da je takav ugovor „nemoralan jer prejudicira krah braka", dok pravnici smatraju da je više nego koristan. Njime se isključuju mučne brakorazvodne parnice koje mogu da traju i više od decenije. Sudija Sekulić pretpostavlja da mladi manje razmišljaju o tome šta bi moglo da se dogodi.
- Moguće je i da nisu obavešteni, da očekuju da će u braku biti sve u redu ili nemaju imovinu. Sigurno je da u Srbiji brak smatramo emotivnom institucijom, a ne imovinskom - kaže sudija.
Međutim, posle poraza ljubavi, uslede parnice u kojima se godinama dokazuje ko je šta kupio, koliko je ko zarađivao, čiji su roditelji više pomagali. Nije retkost i da se dele pokloni sa svadbe, a često se jedni drugima preko imovine svete. Slede veštačenja, pozivanje svedoka, pa parnice ponekad traju duže od brakova.
- Ja sam imao brakorazvodnu parnicu koja je trajala punih 13 godina. Skidale su se italijanske pločice iz kupatila, servisi za ručavanje rasparčavali su se do kašičica, razdvajao se ram od umetničke slike dobijene za svadbu. Polovan automobil je prodat u delove, a kad se došlo do potkrovlja, koje osim zidova nije imalo ništa, odustao sam i rekao sebi nikad više ovakvi slučajevi. Ne možete ni da zamislite na šta su ljudi, koji su u ljubavi sve delili, spremni kada se brak rasturi - kaže za „Blic" advokat koji je želeo da ostane anoniman.
S njim se slaže i advokat Dragana Grabovica. Ona kaže da se većina deoba imovine završi po sistemu daj šta daš, jer je kuća već raskućena.
Stupajući pred matičara, mladenci zaboravljaju ili ne znaju da je Srbija pri vrhu liste zemalja po broju razvoda u Evropi. Statistički podaci dokumentuju da se u Srbiji polovina brakova razvodi sporazumno, dok u ostalima sledi tužba. Čak 60 odsto parova čijem razvodu prethodi tužba ne poseduje nikakvu imovinu, pa sudija Sekulić pretpostavlja da je siromaštvo takođe jedan od razloga što predbračni ugovor nije zaživeo u potpunosti. Političke i ekonomske krize uslovile su pad razvoda u poslednjoj deceniji prošlog veka. S povećanjem standarda, usledio je i ponovni porast, a sa njima i broj rasprava o imovini.
Klinički psiholog i sudski veštak Ana Najman smatra da naše društvo još nije dostiglo nivo zrelosti i uređenosti u kome bi predbračni ugovor bio opšte prihvaćen. Psihijatar Vladimir Milošević navodi da u Srbiji još preovladavaju patrijarhalni i konzervativni stavovi i da se ugovor doživljava kao nešto suviše radikalno u formiranju partnerskih odnosa. I profesor sociologije na Visokoj poslovnoj školi u Valjevu Radovan Marjanović kaže da je patrijarhalna sredina osnovni razlog malog broja bračnih ugovora.
- To se protivi našoj malograđanskoj tradiciji da su ugovorne strane pravno jednake. Onaj muškarac koji bi prihvatio takav ugovor, pokazao bi celoj čaršiji ili selu da dotičnu slabašnu ženu smatra ravnopravnom sebi, a to je u ovoj sredini neoprostivi greh - smatra Marjanović.
Sudija Jelena Ranković kaže da se deoba imovine posle razvoda nikada ne završi na zadovoljstvo obe strane.
- Do sada se smatralo da je takav ugovor nemoralan, ali on u svetskom pravu postoji godinama. Nisu svi, naravno, Majkl Daglas i Ketrin Zita Džons, ali predbračni ugovori ne postoje samo u Holivudu - kaže sudija Opštinskog suda.
Svaki peti brak se završi razvodom
U Srbiji se godišnje sklopi oko 39.000 brakova
Skoro 8.000 se razvede već tokom prve godine
Muškarci se u proseku žene sa 29 godina
Devojke se na udaju odluče sa 25 godina
Brak u Srbiji u proseku traje 12,8 godina
U Beogradu se svaki četvrti brak razvede
(*podaci Republičkog zavoda za statistiku)
Brak nije preduzeće
Kulturolog Zorica Tomić kaže za „Blic" da je očigledno da se radi o još uvek vladajućem fantazmu u Srbiji.
- Brak je institucija kojom se verifikuje odnos bliskosti i ljubavi, a ne preduzeće. Može da deluje ohrabrujuće iz perspektive tog mita o braku, ali s druge strane je vrlo nepraktično, naročito iz perspektive Porodičnog zakona, koji je manje emancipatorski u odnosu prema ženi nego, recimo, u Švedskoj. Predbračnim ugovorom reguliše se status investiranja u brak, pa tamo gde se on ne primenjuje, kao što je u Srbiji, dokaz je da ljudi još uvek veruju da će to biti zauvek - objašnjava Tomićeva.
