Izvor: RTS, 29.Avg.2014, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi Albanci slabo znaju srpski jezik
Nastava srpskog kao nematernjeg jezika i znanje učenika u osnovnim školama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nisu na zadovoljavajućem nivou. Osnovni problem jeste taj što učenici ne mogu da ostvare spontanu komunikaciju na srpskom jeziku.
Podaci o slabom poznavanju srpskog jezika izneti su na prezentaciji Studije o mogućnostima unapređenja nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika u osnovnim školama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, prenosi Tanjug.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kako je navedeno, nezadovoljavajući nivo znanja zvaničnog jezika dovodi se u direktnu vezu sa znatno umanjenim šansama da pripadnici albanske nacionalne manjine koriste mogućnosti u vezi sa obrazovanjem, da se prijavljuju na konkurs za zapošljavanje, budu u većoj meri uključeni u proces donošenja odluka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić rekao je da je izrada Studije presedan koji dokazuje da smo sazreli kao društvo ili da se tome približavamo.
"Razlozi za Studiju nisu politički, već ekonomski. Počinjemo da radimo na jednom velikom projektu koji želimo da rešimo iz ekonomskih razloga", rekao je Verbić.
Istakao je da je čvrsto i jasno opredeljenje Ministarstva da sve što čini bude usaglašeno sa Konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i da radi usaglašeno sa onim što je zacrtano kroz Strategiju razvoja obrazovanja.
Navodeći da ima mnogo stvari u obrazovanju koje traže korekcije, reforme i unapređenje, ali da je visoko obrazovanje jedna od stvari koja je prilično kvalitetna, ministar je rekao da visoko obrazovanje treba da bude dostupno svima.
"Naš je interes da svi naši ljudi studiraju na našim univerzitetima koji su bolji od univerziteta u okruženju. Ne želimo da bilo ko, zbog nepoznavanja jezika, ide u druge zemlje, ako postoji bolji univerzitet koji je bliži'', rekao je Verbić.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport ocenio je da srpsko zakonodavstvo sadrži veoma pohvalne odredbe usmerene ka unapređenju zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, dodajući da su one poboljšane tokom poslednjih godina.
Međutim, kako je rekao, jasno je da implementacija tih zakona i uredbi nije uvek zadovoljavajuća.
"Kada govorimo o integraciji, obrazovanje ima značajnu ulogu u kreiranju identiteta i u multietničkim društvima je važan instrument'', rekao je Davenport.
Govoreći o situaciji na jugu, Davenpost je istakao da postoji određen broj prepreka kao što je nedostatak odgovarajućih udžbenika na albanskom jeziku.
"Srpske vlasti bi trebalo još da ojačaju napore da obezbede dostupnost udžbenika na manjinskim jezicima i to na način na koji odgovara potrebama nacionanih manjina", rekao Davenport.
Za potrebe studija sprovedeno je istraživanje u 16 osnovnih škola u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku, u cilju utvrđivanja trenutnog stanja.
Kako je navedeno, svega pet odsto albanskih učenika iz tih mesta koji srpski jezik uče kao nematernji ima zadovoljavajuće znanje.
Studija je pokazala da učenici u najvećoj meri nemaju funkcionalno znanje srpskog jezika da mogu da ostvare komunikaciju na tom jeziku, bilo pisano bilo usmeno, niti su u stanju da razumeju sagovornika, a mali broj učenika koji je ostvario natprosečne rezultate testiranja, znanje nije steklo u nastavnom procesu.
Primećeno je i da ne postoje vannastavne aktivnosti u kojima bi oni imali priliku da ostvare kontakt sa vršnjacima kojima je srpski maternji, a navedeno je i da je potrebno da se učenicima obezbede novi udžbenici, a nastavnicima odgovarajuća obuka i sredstva za rad.
