Izvor: RTS, 21.Sep.2015, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladenovac, izlet u predgrađe prestonice
Iako je poznata po banji Selters, Rabrovačkom i Markovačkom jezeru, planini Kosmaj, lovnom i seoskom turizmu, turistički potencijali opštine Mladenovac, ipak nisu dovoljno iskorišćeni.
Jedno od omiljenih izletišta Mladenovčana je poljoprivredno gazdinstvo u Ameriću: uz školu jahanja, gostima je omogućeno rekreativno, anti-stres i terapijsko jahanje. Svi koji žele, ovde, uz nadzor zaposlenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mogu hraniti i timariti konje.
"Krenula je škola jahanja. Deca se ovde uče osnovama držanja tela u sedlu, uz interesantne vežbe kojima se razvija motorika, ravnoteža, upravljanje i koordinacija", kaže Dragan Vujčić, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u Ameriću.
Dolaze im, gosti iz Beograda, Aranđelovca, Mladenovca, ali, najviše iz susednih sela, jer, kako kažu, sve je manje seoskih domaćinstava u kojima se gaje domaće životinje.
"Ideja nam je da u ovom dvorištu napravimo i kamp pod otvorenim nebom. Planiramo i da dovedemo profesore koji će održavati tematske edukativne vikende, pre svega o lekovitom bilju. Organizovaćemo i izlete na Kosmaj, gde svi zainteresovani mogu da beru bilje, a zatim se vrate kod nas, gde ih čeka ručak i mnogi drugi zanimljivi sadržaji", kaže Dragan Vujčić, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u Ameriću.
Iako se nalazi na samo šezdeset kilometara od Beograda, ili kako neki vole da kažu, u samom predgrađuju prestonice, turistički potencijali opštine Mladenovac nisu dovoljno iskorišćeni.
"Dobili smo status banje. To otvara mnoge mogućnosti za razvoj turizma, pre svega zdravstvenog u našoj banji Selters. Mi ćemo krenuti sa akcionim planom i nadamo se da ćemo, uz pomoć Grada Beograda i ministarstva uspeti da realizujemo barem deo naših planova", kaže Vladan Glišić, predsednik privremenog organa Gradske opštine Mladenovac.
U Mladenovcu i okolini postoji preko 120 ugostiteljskih objekata svih vrsta sa specijalitetima nacionalne i internacionalne kuhinje. Prvi zvanični podaci o naselju na ovom području spominju se u turskom popisu stanovništva još 1528. godine.
