Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Sep.2017, 17:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mladen Kovačević snima film u gradu novogodišnjih ukrasa

Poznati dokumentarista Mladen Kovačević snima u Kini svoj novi dugometražni film "Srećna Nova, Iju" (Merry Christmas, Yiwu) o gradu u kome se nalazi više od 600 fabrika koje prozivode novogodišnje ukrase za ceo svet.

"Iju je jedan od najrazvijenijih kineskih gradova, deluje kao kineski Dubaji. Ispred semafora su maserati, ferari, nešto što mi iz Srbije teško možemo da zamislimo, a plate radnika u tim fabrikama su između 600 i 1.500 evra", kaže Kovačević poznat po ostvarenjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "Anplagd" i "Zid smrti i tako to".

Perspektiva autora koji dolaze iz Istočne Evrope i Srbije i snimaju filmove u Kini, kako Kovačević primećuje, mnogo je drugačija nego perspektiva autora koji tamo odlaze iz Zapadne Evrope i koji se uglavnom oslanjaju na iste stereotipe i bave se temama velike populacije, jeftine radne snage, smogom.

"Autori iz ovog dela sveta, u Kinu odlaze iz čiste radoznalosti u potrazi za nekim velikim zanimljivim pričama. U ovom filmu mi se bavimo životom radnika u tim kineskim fabrikama, koji su uglavnom migranti, pošto Kina ima oko 200 miliona radnika migranata koji putuju tamo gde su plate najviše, a radna snaga najpotrebnija", ispričao je Kovačević medijima.

On je precizirao da se bavi "radnicima koji život provode u paralelnom univerzumu božićnih fabrika grada Iju", a ideju za film je dobio iz prijateljeve priče.

Kina se, kako kaže, prilično neravnomerno razvijala i postoje ekonomski centri, među kojima je i Iju sa najvećim tržnim centrom u svetu koji ima više od 75.000 prodavnica.

Kovačević ističe da skoro svaki ukras koji vidimo na jelci u Njujorku, Moskvi i Beogradu pravi se u Iju.

Radnici su iz raznih delova Kine i pošto govore različitim dijalektima i ne razumeju se međusobno, osim kada govore mandarinski, oni se grupišu po fabrikama tako da budu iz istog regiona.

"Suština ovog filma jeste upravo to što su te fabrike kao surogati za neku normalnu porodičnu atmosferu kakvu mi ovde imamo. U tim fabrikama rade najbolji prijatelji, upoznaju se momci i devojke, tu se formiraju porodice, deca rastu u istim tim fabrikama", ispričao je Kovačević.

Za razliku od migranata koji putuju po Kini, rade i jedva čekaju da iz mračnih i ružnih fabrika odu svojim kućama tokom praznika, fabrike u Iju su, dodaje autor, drugačije zbog vrste prozivodnje i ekonomske moći.

"Svi oni su odlično plaćeni, imaju najnovije ajfon telefone, što je prilično iznenađujuće kada se vidi. Ispred svake fabrike postoje table sa oglasima za zapošljavanje novih radnika i na tim tablama su ispisana radna mesta i plate, a uz to imaju besplatan smeštaj i hranu", ispričao je srpski reditelj.

Ti radnici, prema njegovim rečima, čak i ne odlaze više u mesta iz kojih dolaze što je malo tužno jer zaboravljaju na porodične veze, inače vrlo jake u Kini, ali Iju je mnogo zanimljiviji od drugih gradova i pripadnici mlađe generacije dolaze sa planom da tu i ostanu.

"Postoji ironičan blagi otklon jer mi pravimo vrstu novogodišnje bajke o gradu gde nije baš sve bajkovito. Kada uporedite sa Srbijom i najvećim delom Kine, ti radnici žive daleko bolje, ali da li je to zaista život koji prija svakom od njih, ono je čime se mi bavimo u ovom filmu", istakao je Kovačević.

Film je koprodukcija Srbije, Francuske i Belgije, podržan na konkursu Filmskog centra Srbije pre godinu dana, i dalje je u procesu razvoja.

Autorska ekipa je u Kini bila u aprilu na prvom uvodnom snimanju i istraživanju, a glavni deo snimanja će se odvijati tokom sledećeg leta, jer proizvodnja u Iju, koja traje tokom cele godine, dostiže vrhunac tokom letnjih meseci.

"Iju se nalazi oko 300 kilometara od Šangaja i topao je, skoro tropski grad, a proizvodi kape za Deda Mraza i novogodišnje ukrase, pa je još zanimljivije to snimiti u letnjim mesecima", kazao je Kovačević, koji očekuje da film završi krajem 2018. ili tokom 2019. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...