Izvor: Glas javnosti, 21.Jun.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlade nade od 79 leta
Na obroncima planine Rogozne, preko koje prolazi administrativna granica severnog Kosmeta i Srbije, već dugo je zamandaljenih kuća više no onih u kojima neko živi. Kada je lane u Smilovom Lazu preminuo i poslednji stanovnik, to je postalo dvanaesto selo na Rogozni izbrisano sa spiska „živih“ sela. Na tom popisu, već neko vreme su i Drainovići, Kijevci, Katići, Donje Paruce, Virijevići, Stevovići, Lukov Do... O sličnom svedoče i zvanični podaci opština Zubin Potok, Zvečan, Leposavić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Raška, Novi Pazar i Tutin, koji pokazuju da je danas više od 70 odsto kuća na Rogozni prazno.
Sela su lagano odumirala, a s njima su nestajale i četvororazredne škole na Rogozni... U poslednje dve decenije je tako, na ovoj planini zakantančeno pet škola, u selima Junake, Kobilja Glava, Rujište, Kašalj i Rudine. Najviše ih je u siromašnoj srpskoj opštini Zubin Potok, u kojoj je šest nestalih srpskih sela i tri ugašene škole. Sela na Rogozni nemaju nikakve veze sa aktuelnim problemom pritiska Albanaca na srpske sredine na Kosmetu, jer je Rogozna geografski desetine kilometara udaljena od prvih albanskih sela.
- Sela na Rogozni su dobila struju tek 1987. godine, a put još nije stigao do pojedinih sela. Živimo kao u doba cara Dušana, još se volovima oru njive, a konjima obavlja vršidba. Da je država gradila puteve i dovela struju ranije, na Rogozni, danas ne bi bilo tako pusto... Rogozna je danas nedođija, na kojoj samo vukovi i lisice imaju mirno stanište. Sedamdesetogodišnjaci su ovde najmlađi stanovnici, a i svadbi nema i dečji plač ovde odavno ne možeš čuti - žali se Manojlo Filipović iz sela Junake kod Zubinog Potoka, i sam sedamdesetdevetogodišnjak, dok pripoveda kako je u njegovom selu nekada bilo 18 domaćinstava, više od 200 žitelja...
A, danas je u Junacima knjiga pala na tri kuće, i šest starih, i pomalo umornih duša. Narod je, priča starac, poodavno otišao sa planine, u beli svet, tražeći bolji život, te se od tad po Rogozni slabo čuje pesma čobana... A i bela stada su prošlost.
- Mladi dolaze da obiđu nas, poslednje starce na Rogozni. Dođu i odu. Sela na Rogozni su dugo, dugo bila zapostavljena i nije čudno što danas na planini ima više zakatančenih kuća nego onih u kojima se živi - priča Radisav Vlašković iz Lučke Rijeke.
Iz pravaca Zubinog Potoka nedavno su počeli da asfaltiraju put do središta Rogozne, a obavljaju se i rudarska istraživanja, jer se procenjuje da je planina puna bakra i plemenitih metala. Stanovnici sela na ovoj planini nekako se još nadaju, da će upravo zato Rogozna opet zaživeti i da će se vratiti onaj zlatni period, kada su Nemanjići na ovoj planini imali svoje dvorce i letnjikovce.
