Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mito od dva i po evra
Zamislio sam se nad slučajem niškog policajca Bobana I. Kažnjen je ovaj mladi čovek sa šest meseci zatvora zbog primanja mita. Uzeo od kamiondžije 200 dinara (slovima - dvesta dinara) i propustio ga, to jest nije mu pisao kaznu za saobraćajni prekršaj. Lepo čovek uzeo onu braon novčanicu sa likom naše poznate slikarke Nadežde Petrović. Taman za pljeskavicu i pivo. Dva i po evra, ako je lakše Evropljanima da shvate. Video ga svedok koji je stajao na nekoliko metara od mesta događaja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << I odmah otišao u stanicu i prijavio. Uhodio ga je, jer je "znao da je podmitljiv". Tako je rekao na sudu. Jer, svedoku nije uzeo ništa, već mu odrubio kaznu za pogrešno skretanje. Kamiondžija je na sudu priznao da je dao policajcu 200 dinara i da ga je ovaj pustio da vozi dalje. Boban je tvrdio da mu je pare kamiondžija stavio u fasciklu i da ih nije uzeo: "Valjda su ispale na asfalt kad je ovaj produžio dalje".
Boban I. će da provede 180 dana iza rešetaka za mito od 200 dinara. Dinar i nešto po danu. Polakomio se, pa neka ispašta. Još će jadnik da ostane i bez posla, jer u policiji ne mogu da rade osuđivanja lica. To mu je za nauk, kao dodatna kazna. Slomiše se kola na njemu. Tako to barem narod vidi i objašnjava.
I to bi bilo u redu da, ne samo meni, ne naviru poređenja. Koliko li je ko sve u ovoj zemlji uzeo, a nije ispaštao. Milioni, milijarde, Kipar, Sejšelska Ostrva, tenderi, "narukvice", procenti, pokloni, "školovanja" dece u inostranstvu, "koferske" afere, zakup satelita, pa lekarske, stečajne, drumske, duvanske, prosvetne "koza nostre", pa političari i njihove bolesno velelepne i skupe vile, pa telohranitelji, blindirani mercedesi, fudbalski i ostali nesportski transferi, imovina knjižena na tetke, snajke, zetove, pa privatne klinike, lir-džetovi, skupa letovanja i mondenska zimovanja... Odakle sve to. Pa, jer su mito i korupcija institucionalizovani oblici političkog i ekonomskog ponašanja u ovoj očerupanoj zemlji. Bez stida se tajkuni slikaju, diče imovinom, a na pitanja odakle im optužuju novinare da su plaćenici.
Sa Gabonom, Kolumbijom, Paragvajem i ostalim "srećnim" državama držimo visoko mesto na toj korupcijskoj top-listi. Evropa nam uslovljava primanje na nedra borbom protiv te nemani. Vrapci znaju ko se nakrao i koliko. I kako. Svelo se to na alegoriju, na "gajbice", na kuknjavu zbog kupovine ogromnih firmi za sić... Sve u vidu savremenog predanja, ta istina kruži od usta do usta, a jedinu vajdu narod željan pravde vide u slučaju Bobana I. Državni službenik, uniformisano lice, predstavnik vlasti, servis narodu, drznuo se i uzeo "nadeždu". Neka "visi Pedro", neka odleži Boban svoje. Pa kada izađe na slobodu, okajavši grehe, jedino će moći da se zaposli kao telohranitelj kod nekog "debelog" gazde i da gleda kako on prima ispod ruke lovu, sređuje "poslove" i smeje se svima koji mu spomenu poreske obaveze. I da razmišlja o tome da je greh greh, bio on po ceni od 200 dinara ili miliona. Svejedno je. Justicija ionako ima vezane oči. Da ne vidi sumu.
Ozren Milanović
[objavljeno: 29/12/2007]
