Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Avg.2016, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miša Brkić: Menadžeri za poslovnu klimu
Stari-novi premijer procenio je (diskutabilno je koliko je u pravu) da je prethodna Vlada završila ekonomsku stabilizaciju i da nova mora da radi na prosperitetu tako što će popravljati ambijent. Za taj posao premijer je uzeo menadžere koji su bili uspešni na mikronivou
Saznajte kako da stignete do uspešne karijere.
Informacije na ovu temu ponudili su u istom danu jedan domaći informativni portal i mandatar nove Vlade u svom ekspozeu pred parlamentom. Sajt nudi >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << savete kako postati uspešan u IT sektoru, a novi-stari premijer demonstrirao je model uspešne karijere u politici na primerima Ane Brnabić i Branislava Nedimovića, čije kandidovanje za ministarske funkcije (državna uprava/lokalna samouprava i poljoprivreda) predstavlja ne samo senzaciju nego i indikativan novi detalj srpskog političkog folklora.
Iako se (s pravom) javnost više fokusirala na gubitnike fotelja (Kori Udovički, Nikola Selaković, Željko Sertić), za skoriju budućnost (koja se meri dužinom jednog mandata) mnogo je važnije ubacivanje svežih “krvnih zrnaca” kojima premijer želi da osveži svoj ministarski tim i udahne mu novi elan. Mada ima mišljenja da od novih ministara “ne treba puno očekivati”, premijerov izbor najbližih saradnika mogao bi jedino da sugeriše novi model rada Vlade u naredne četiri godine, a ne promenu filozofije. Generalno – nova Vlada će se nesumnjivo fokusirati na rast ekonomije pošto je prethodna uspela da kako-tako stabilizuje (ekonomske) prilike u zemlji i izbegne bankrot. Dosadašnji ekonomski rezultati potvrdili su da su progres i rast mogući samo daljim popravljanjem poslovnog ambijenta. Zato će Vučićev ključni zaokret s novom Vladom biti u upravljanju (management) poslovnom klimom.
Za debatu je u ovom momentu ozbiljno pitanje da li je prethodna Vlada donela sve sistemske zakone za sprovođenje ekonomskih reformi i stvorila sve institucionalne pretpostavke za veliki ekonomski rast. Premijer Vučić očigledno misli da jeste, ali ne mali broj ekonomskih stručnjaka reći će da je to što je Vlada uradila na pravljenju sistemskog okvira nedovoljno za tvrdnju o kraju ekonomskih reformi.
Iz tog svog saznanja Vučić vuče sledeći potez – od Vlade pravi veliki “delivery unit”, uvodeći u ministarski tim menadžere koji su se dokazali u operativnom popravljanju poslovnog ambijenta najčešće “na lokalu”, odnosno u lokalnim samoupravama, a nešto manje na nivou države.
Jedan od tih novopridošlih menadžera Branislav Nedimović, objašnjavajući uspeh u privrednom uzdizanju svoje Sremske Mitrovice, to je ovako opisao: “Do sada smo napravili kore za tortu, sad pravimo fil, a jagode i šlag dolaze na kraju”.
Foto: Beta / Miloš Miškov
U Vučićevoj kadrovskoj podeli karata apsolutni šampion je upravo Branislav Nedimović, nestašni dečko srpske lokalne samouprave i atentator na tradicionalne predstave o predsednicima opština kao članovima “jagnjećih brigada” s čačkalicom u zubima. Nedimović odlazi u Vladu ovenčan slavom lokalnog funkcionera koji je u Sremsku Mitrovicu za dva mandata gradonačelnika navukao više investicija i radnih mesta nego čitavi regioni u Srbiji – u Sremskoj Mitrovici je 2005. godine 4.900 ljudi radilo u privatnom sektoru, a početkom 2016. godine bilo je 9.000 zaposlenih u privatnim kompanijama. On je direktno zaslužan što su u Sremsku Mitrovicu došle kompanije Standard Kuper, Iton, Luvata, Lames, Vahali, Eurocajt, Gerlinger... i što je treću godinu zaredom engleski časopis FDI (specijalizovano izdanje Fajnenšel tajmsa) uvrstio Sremsku Mitrovicu među top 10 evropskih gradova budućnosti po ekonomskom potencijalu. “Najvažnija stvar je pravna sigurnost”, uporno ponavlja Nedimović, kome bi u ovoj Vučićevoj Vladi bolje “ležala” privreda. To što je dobio resor poljoprivrede posledica je Vučićeve trule političke kombinatorike unutar stranke.
Nedimovićev menadžerski pristup imao je jak uticaj unutar NALED-a (Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj), nevladine ekspertske organizacije čije su zasluge za popravljanje poslovnog ambijenta u Srbiji nemerljive. On je potpredsednik Upravnog odbora u dva saziva (predsednici Vladan Atanasijević i Ana Brnabić) i u vreme kada NALED učestvuje u značajnom popravljanju poslovne klime u Srbiji (seča nepotrebnih propisa, regulatorna reforma, popravke Zakona o planiranju i izgradnji, uvođenje sistema e-dozvola, unapređenje konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima – skok na 59. poziciju Doing business liste, suzbijanje sive ekonomije, unapređenje uslova za poslovanje i investiranje u 60 lokalnih samouprava u jugoistočnoj Evropi).
Iz te reformsko-menadžerske “škole” je i Ana Brnabić, koja u Vladu dolazi s mesta predsednice UO NALED-a. Iako mediji potenciraju njenu “umešanost” u aferu s prisluškivanjem, njeno zaposlenje u američkoj kompaniji Continental wind i učešću u izgradnji vetroparkova – Ana Brnabić je bila ozbiljan šef-kandidat za Vučićev prvi “delivery unit”, ali je značajno doprinela i da se NALED pozicionira kao “reformski menadžer” u regionu jugoistočne Evrope, koji je popravljao poslovno okruženje u više od 60 lokalnih samouprava iz BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji za oko dva miliona ljudi i 105.000 preduzeća i omogućio privlačenje milijarde evra direktnih stranih investicija.
Ana Brnabić i NALED više su nego bilo koja druga nevladina ekspertska organizacija pomogli u popravljanju ambijenta, privlačenju investitora i otvaranju radnih mesta. Opštine s NALED-ovim sertifikatom su vrh Srbije – i po kvalitetu usluga koje pružaju građanima i po prijatnosti ambijenta koji privlači investitore. Ko to ne razume, deklariše se kao zagovornik cicvarićevske Srbije i protivnik reformi.
NALED je na izvestan način “umešan” u još jedno ministarsko kadrovsko rešenje novog Vučićevog kabineta. Reč je o ministarki pravdeNeli Kuburović, čiji su “prsti” takođe primećeni u popravljanju poslovnog ambijenta.
NALED, naime, na kraju svake godine dodeljuje priznanje “reformator godine”, ali je krajem 2015. odlučeno da se nagrada ne dodeli zbog najavljenih izbora. Odlučeno je ipak da se nagrade napori pojedinaca iz državne uprave koji su dali najveći doprinos sprovođenju reformi u Srbiji. NALED je utvrdio da je 2015. godine Ministarstvo pravde znatno unapredilo postupak izvršenja i pravnu sigurnost privrede i građana donošenjem novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U obrazloženju nagrade piše: “U finišu usvajanja tog zakona Nela Kuburović je, kao koordinator saradnje sa svim zainteresovanim učesnicima u javnoj raspravi, prepoznala opravdanost inicijative NALED-a za finalna unapređenja predloženih odredaba koja će značajno doprineti efikasnosti izvršnog postupka, maksimalnim smanjenjem prostora za loše tumačenje, odugovlačenje postupka i moguće zloupotrebe. Time je direktno doprinela nastojanju da se u Srbiji na izvršenje ugovora više ne čeka neverovatnih 538 dana i na troškovima postupka izgubi petina potraživane sume”.
Foto: Beta / Miloš Miškov
Možda od novih ministara, po inerciji, ne treba mnogo očekivati. Ali, to ne znači da oni ne zaslužuju podršku, ako ništa drugo onda bar zbog onoga što su uradili u dosadašnjim karijerama. Zar, uostalom, ne bi bilo dovoljno da na novim radnim mestima urade onoliko koliko su uradili na prethodnim. Malo li je.
Taj novi, menadžerski deo Vlade poprilično odudara od mentaliteta i filozofije grupe “večitih ministara”. Tu je primetan premijerov napor da očuva kontinuitet s prošlošću, sa 90-im godinama prošlog veka, sa Srbijom koju (kako tvrdi) želi da promeni. Miloševićev trio “La Kampanela” – Dačić, Vulin, Krkobabić – imaće priliku da i dalje prebira po lažnim državotvornim otpacima, gusla po svađalačkim notama s komšijama i gura Srbiju u ratnohuškačko vreme.
Ako Vučić misli da je to sinergija prošlosti i budućnosti koja je dobitna kombinacija za Srbiju – grdno greši. Na taj (pogrešan) pristup posredno je ukazao Branislav Nedimović dok je još bio gradonačelnik Sremske Mitrovice u intervju za Novi magazin: “Najvažnija stvar za investitore je pravna sigurnost. A odmah zatim – politička stabilnost”.
