Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirovno veće presuđuje u Novom Miloševu
Reporter "Politike" posetio selo u severnom Banatu, poznato po najdužoj ulici u Vojvodini, najdužoj štrudli na svetu i još ponečemu
Novo Miloševo – Jedno od najvećih banatskih sela već dugo ima "instituciju" koja pokušava da pomiri zavađene meštane – pre nego što njihovi sporovi dospeju pred sudove i padnu u ruke veštih advokata, odakle se teško izvlače bez velikih troškova. Marko Jakšić, predsednik novomiloševskog Mirovnog veća, kako nazivaju ovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "posredničku instituciju", kaže za "Politiku" da su nekada njegove članove seljaci opsedali zbog nesporazuma oko međe, a danas zbog komplikacija u dužničko-poverilačkim odnosima.
– Pored tradicionalnog otezanja sa vraćanjem pozajmica, ima dosta slučajeva da staračka domaćinstva daju svoju zemlju u arendu, a kad dođe vreme naplate, korisnici često izbegavaju tu obavezu, pravdajući se lošom godinom i prinosima koji nikada nisu dovoljno dobri da se arenda izmiri – priča pomiritelj Jakšić, dodajući da je pred većem bilo i dogodovština koje bi mogle da budu inspiracija za humorističke serije.
– Jedan meštanin, nakon što mu je supruga umrla, oženio se drugom, a onda je svako malo počela da mu se događa šteta. Lomljene su voćke, a ujutro bi u dvorištu nailazio na razno smeće. Požalio se Mirovnom veću, a onda se ispostavilo da mu smicalice pravi ljubomorna komšinica, koja je očekivala da će postati njegova nova supruga. Ima i jedan slučaj već sudski rastavljenog braka, gde supružnici još žive zajedno, jer žena neće da izađe iz kuće, mada je odavno isplaćena. Muž kaže da više nema kome da se žali, pa je došao pred naše veće, a ni mi tu ništa ne možemo, jer ovde mirenja nema, ali se ovde za žalbe barem ne plaćaju takse – zaključuje Jakšić.
Novo Miloševo je, sa oko 7.900 stanovnika, jedno od najvećih sela u Srbiji. Nastalo je ujedinjenjem Karlova i Beodre, posle Drugog svetskog rata, a mestu je dato ime po partizanu Milošu Popovu. Naselje se formiralo uz put Novi Bečej – Kikinda, kojim je prvenstveno voženo žito iz severnog Banata i utovarano na brodove na Tisi kod Novog Bečeja. Tako je nastala skoro pet kilometara duga ulica, čiji jedan deo još nosi naziv Maršala Tita, a drugi – Jugoslovenske narodne armije.
U ovom velikom selu rođen je i sahranjen Teodor Pavlović, novinar, publicista, javni i kulturni delatnik, jedna od najznačajnijih ličnosti među Srbima u Ugarskoj u prvoj polovini 19. veka. Pored zalaganja da se što više srpske omladine školuje u evropskim metropolama, on je odigrao i najznačajniju ulogu u obnavljanju rada Matice srpske. Iz Novog Miloševa potiče i porodica Đorđa Joanovića, čuvenog profesora i lekara i velikog patriote. On je u naponu stvaralačke snage napustio katedre najprestižnijih evropskih univerziteta i došao u Beograd gde je osnovao Medicinski fakultet, prvi u Srba. Danas, bolnica u Zrenjaninu nosi njegovo ime.
Dragan Belić, hroničar ovog banatskog mesta, već treću godinu na miloševačkom internet-sajtu redovno postavlja "slike dana", koje komentariše originalnim i autohtonim jezikom. Belić vodi svojevrsni elektronski seoski dnevnik i beleži aktuelnosti, često poučne i interesantne. Za "Politiku" kaže da Miloševčani žele u Ginisovu knjigu rekorda, a pošto već godinama organizuju smotre štrudli i gibanica iz "sosine" kuhinje, rešili su da na tim susretima napadnu rekord u dužini kolača. Pokušaj je bio i ove godine, kada se na Ivanjdan spremala štrudla za Ginisa. Prvo su postavljeni astali i prekriveni čaršavima, na koje su vešte žene ređale ranije pripremljeno testo za štrudlu. Usledilo je oklagijanje, pa filovanje makom.
"E da ste samo mogli da vidite kolika je bila vangla sas makom", kaže Belić i dodaje da su se posla prihvatili i muškarci, "jer je moro neko od jačih da pridržava i okreće plek dužine tri i po meteri", koji je napravljen specijalno za ovu priliku, dok su žene u njega užurbano ubacivale štrudlu.
Kolač je nošen na pečenje kod pekara "Bata-Crce". Tu se pojavio problem. Pošto je nošen Batinim "pikapom", poprilično je virio. Sale Lala je predlagao da jedan od organizatora drži zadnji kraj, pa da trči za kolima, ali je Bata-Crca došao na bolju ideju, da neko iznutra drži pleh radi ravnoteže. Tako je štrudla stigla do pekare bez problema.
Dok se štrudla pekla, prisutne je zabavljala folklorna grupa iz Novog Bečeja, kao i Draganče iz Iđoša koji je svirao posebnom tehnikom – udaranjem specijalnim čekićima (sa praporcima) po drvenom buretu, pa po drvenom točku od starih kola...
Kada je Bata-Crca ispekao i dovezao "štrudlu za Ginisa" usledilo je merenje. Izmereno je 10,64 "meteri". Pošto kažu da još u Ginisovoj knjizi rekorda nema kategorije za dužinu štrudle s makom, ova bi trebalo da je najduža, dok se ne pojavi novi rekord. Posle slikanja, žene su štrudlu isekle i onda je nastala velika gužva, jer je svako ko je želeo mogao da dobije pomalo.
"Izvol'te na po jedno parče", ponudio je Dragan Belić štrudlu i preko Interneta.
Đuro Đukić
[objavljeno: 31.08.2007.]
