Izvor: N1 televizija, 17.Nov.2018, 00:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirović o obeležavanju Prisajedinjenja i komunistima
Predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović je na tribini u Kulturnom centru Novog Sada (KCNS) izjavio da budućnost Vojvodine vidi u zajedništvu i međusobnom razumevanju, kao i da se o temi prisajedinjenja Vojvodine Srbiji zbog "složene represije komunističkog sistema" taj datum uvek obeležavao "nekako stidljivo".
"(Komunistička represija) nije dozvoljavala da se previše o tome govori, a mi smo uspeli da to vratimo u institucije, jer reč je o srpskom narodu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i o Slovacima, Bunjevcima, Rusinima i drugim narodima", rekao je Mirović.
U saopštenju se navodi da je on na tribini "100 godina od Prisajedinjenja 1918-2018" koju je organizvao Centar za društvenu stabilnost kazao da prethodnih decenija "nije bilo lako doći do knjiga koje su govorile o tim datumima".
"Ni kasnije, od 2000. do 2016. godine, na mestu na kojem sam ja danas nisu bili ljudi koji su svojim znanjem, obrazovanjem i iskrenošću mogli da budu deo onih koji su mogli da se približe, makar na tren, velikanima prisajedinjenja", kazao je Mirović.
Predsednik Pokrajinske vlade naveo da je po tom pitanju bilo i pozitivnih primera, kao kada je 1992. godine u Skupštini Grada Novog Sada inicirano obeležavanje 9. novembra, dana oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu, a da je 1993. godine na kuću u Dunavskoj ulici, u kojoj je živeo Jaša Tomić, postavljena je spomen ploča.
Mirović je podsetio i da je aktuelna Pokrajinska vlada donela odluku o Danu Vojvodine, 25. novembru, i uvela tu odluku prvi put u institucije.
Moderator Ognjen Karanović naveo je da se Centar za društvenu stabilnost ovom tribinom pridružuje obeležavanju "jednog od najgrandioznijih datuma u srpskoj istoriji - prisajedinjenju vojvodjanskih oblasti Srema, Bačke, Banata i Baranje matici Srbiji", a generalni sekretar Matice srpske Đorđe Đurić je sam čin prisajedinjenja sažeo "više vekova težnje srpskog naroda, severno od Save i Dunava, da živi u zajedničkoj državi sa ostalim Srbima".
Objašnjavajući da se prisajedinjenje nije dogodilo preko narodnog veća iz Zagreba, nego preko Beograda, istoričar i profesor Saša Marković je rekao da Velika narodna skupština u Novom Sadu govori o njenoj strateškoj poruci, "jer malo koji dogadjaj u srpskoj istoriji traje duže od veka".
"Ovaj događaj traje, jer je Skupština donela stratešku odluku za srpski narod i što je na demokratski način uvažavala ondašnju strukturu stanovništva", kazao je Marković.
