Izvor: RTS, 05.Jan.2014, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirović: Prioritet za spremne projekte
Treba prepoznati potrebe i šanse za razvoj nerazvijenih opština, jer će to biti i šansa za razvoj zemlje, kaže ministar Igor Mirović. Navodi da će prioritet Ministarstva regionalnog razvoja biti finansiranje spremnih projekta koji su usmereni na razvoj poslovne infrastrukture. Nasleđen skup, trom i neefikasan sistem u lokalnim samouprava, ocenjuje Mirović.
Prioritet Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave u narednoj godini biće finansiranje spremnih projekta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << opština i gradova koji su usmereni na razvoj poslovne infrastrukture, izjavio je ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović.
U intervjuu za Tanjug, Mirović je naveo da se Srbija ne može pohvaliti ujednačenim regionalnim razvojem, da postoje velike razlike u nekim oblastima - vidljive i golim okom.
"Potrebna je nova politika koja će privući sredstva iz evropskih fondova, i koja će, zajedno sa suštinskim reformama lokalnih samouprava, ali i mehanizmima koje u njima moramo da izgradimo, stvoriti uslove koji će život i rad u tim krajevima učiniti kvalitetnijim i boljim", rekao je Mirović.
Ministar je rekao da je novac bio ulagan i u projekate koji nisu bili usmereni na rešavanje lokalnih ekonomskih problema, poput zapošljavanja velikog broja ljudi. Takvi projekti su imali propagadni ili marketiški karakter, dodaje Mirović, a ne karakter koji izražava sve ono što ne doprinosi ekonomskom razvoju.
"Konkretno govoreći, u opredeljenju da li će novac biti uložen u rekonstrukciju zgrade opštinske administracije ili u proizvodne kapacitete, ovo ministarstvo uvek stoji na stanovištu da treba ulagati u ekonomski održive projekte koji će doprineti lokalnom i regionalnom razvoju, te će u budućnosti sve više projekata usmeravati ka tom cilju", rekao je Mirović.
Kada je reč o najnerazvijenijim opštinama, kojih je u Srbiji nešto više od 40, ministar Mirović kaže da je potrebno prepoznati njihove potrebe i uvideti šanse za razvoj, jer će to biti istovremeno šansa za razvoj čitave zemlje.
"Potrebno je raditi i na podizanju sposobnosti same lokalne administracije, pa i sposobnosti njihovog regionalnog povezivanja radi privlačenja, ne samo sredstava iz fondova, nego i direktnih investitora u te krajeve", istakao je Mirović.
Prema njegovim rečima, poluge razvoja opština su evropski fondovi, zatim domaći fondovi, među kojima je u Fond za razvoj, koji bi trebalo da opstane makar u segmentu promovisanja potreba nerazvijenih krajeva, jer se jedan od finansijskih mehanizama u okviru Fonda tiče investicija u nerazvijena područja.
"Tu je i čitav niz mehanizama - od regionalnih razvojnih agencija, kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, zatim sposobnost administracije da zajedno sa Ministarsvom izgradi radne, poslovne, industrijske, agroindustrijske zone i da zajedničkom aktivnošću privuku strane investitore", dodaje Mitović.
Manje para za Ministarstvo
Kada je reč o narednoj godini, Mirović je rekao da Ministarstvo ima mnogo manje novca nego što je neophodno, tek nešto više od pet milijardi dinara, a potrebe opština su veoma velike, zbog čega će nastojati da na najracionalniji način dođu do rezultata.
"Prioritet ćemo dati onima koji imaju potpuno spremnu projektnu dokumentaciju, a ona je istovremeno jedan od najvećih problema sa kojima se naša država susreće, jer bi mnogi bi hteli da učestvuju u velikim projektima, ali nisu za to spremni", rekao je ministar.
Kaže da će prioritet dati razvoju poslovne infrastrukture i "za to su opredeljena najznačajnija sredstva iz našeg budžeta".
Govoreći o lokalnim samoupravama i problemima koji postoje u toj oblasti, Mirović je ocenio da je nasleđen skup, trom, neefikasan sistem u kojem javna preduzeća dominiraju kao organizacioni oblik kome su lokalne samouprave poverile održavanje komunalnog sistema, sa velikim brojem zaposlenih, velikim troškovima, neracionalnim konceptom upravljanja javnim preduzećima.
Slična je priča i sa upravnim i administrativnim delom koji prati samu lokalnu samoupravu.
Zbog toga su, kako je ukazao, nužne izmene i dopune Zakona zaposlenima u lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama koje će biti predstavljene na proleće.
Te izmene bi trebalo da profesionalizuju odnos i status činovnika u lokalnim samoupravama i AP Vojvodina, da definišu njihova prava o obaveze, da ih depolitizuje i usmeri ka onim ciljevima za koje su plaćeni i zbog kojih postoje.
Osim toga, veliki problem predstavlja i izborni sistem jer pitanje je da li postojeći zakon odražava ono što celokupna javnost želi, a to je da najbolji dođu na prava mesta u lokalnim samoupravama, smatra Mirović.
