Izvor: Večernje novosti, 16.Nov.2016, 22:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miroslav Kuka: Stručnjaci i laici

Predložili smo još 2009. da osnovna škola traje devet godina KONSEKVENCE pogrešnog načina mišljenja najbolje opisuje jedna srednjovekovna maksima koja kaže: "kada se pogrešno mišljenje utemelji u društvu potrebno ga je pobijati inače će brzo poprimiti pravo zdravog razuma". U tom smislu, kao nosilac, finansijer i izdavač dva međunarodna projekta u čijoj izradi je učestvovalo više od 150 saradnika iz Srbije i zemalja u regionu, pokušali smo ukazati na strukturalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << apsurdnosti srpskog obrazovno-vaspitnog sistema. U projektima: "Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Republike Srbije" (izdat 2009) i "Redefinisanost strukture i strategija razvoja visokog obrazovanja R. Srbije" (izdat 2015) dali smo predloge u kom smeru i kako treba vršiti održive, a sprovodive reforme. Više od 70 izlaganja rezultata projekata širom sveta uz korektno medijsko obaveštavanje, nisu bili dovoljni da institucije srpskog društva od Narodne skupštine do Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odgovore bar na jedan od predatih projekata. U međuvremenu, razni odbori, zavodi, komisije, kojih pri ministarstvu prosvete ima oko 30, iz pretežno budžetski finansiranih projekata, davali su svoje preporuke koje su u istom ili bitno neizmenjenom sadržaju rezultati naših projekata. Poslednji predlog sa tribine Odbora za obrazovanje SANU da "osnovna škola traje devet godina, gde bi se predškolstvo računalo kao prvi razred, a osnovno obrazovanje bilo podeljeno u tri ciklusa, po tri razreda" predložili smo 2009. Ovo je samo poslednji u nizu naših predloga koji su se uvodili u obrazovno-vaspitni sistem, ali sa navodnim predlozima drugih. Takođe, Tanjug je u mom intervjuu iz 2014. pozivajući se na projekat iz 2009. objavio da je naš predlog uvođenja testa "opšte informisanosti", odnosno "kombinovanog testa", u model polaganja male mature školske 2013/2014. postao finalni model testiranja za upis u srednje škole. Međutim, mene u ovim primerima ne interesuje vremenski prestiž naših preporuka u odnosu na bilo koje druge i ako isto nije nevažno, već šira društvena slika, to jest sociogram stvaranja "društveno prihvatljivog stručnjaka" i njegova institucionalizacija. Zdravorazumna znanja iz prakse, stiču se životnim iskustvom i služe da se sa izvesnim uspehom tumače pojave, predviđa njihov tok i usmerava praksa. Za razliku od laičkih ili religijskih znanja, koja potiču iz "božanskog otkrovenja", naučna znanja odlikuje "objektivna istinitost". Koja je suštinska razlika između stručnjaka i laika. Stručnjak sa svojim društveno prihvaćenim statusom u odnosu na laika, ima privilegovanu poziciju da "objektivne istine" javno tumači, predviđa šta će se desiti sutra, sledećeg meseca i sledećih godina, a potom da "argumentovano objasni" zašto se to nije desilo. Na ovaj način, "subjektivne slabosti svoje stručnosti" stručnjak pravda tobože novosaznatim "objektivnim razlozima". Zapravo, razlika između laika i stručnjaka u oblastima društvenih promenljivosti primarno je u karakteru, voljnom stremljenju stručnjaka da se izražava kroz ponašanja stručnog predstavljanja na osnovu onoga što zna. U društvima niskog stepena morala i institucionalne uređenosti, na ovaj način se izgrađuju elite "društveno prihvatljivih stručnjaka", koji svoju volju, to jest želju, kasnije prikazuju u širokom dijapazonu znanja, umenja ili sposobnosti, navodno bitno različitih u odnosu na laika. Društveno prihvatljiv stručnjak bez odgovornosti za izgovoreno i učinjeno, kojom se prirodno može izgubiti kredibilitet, po potrebi igra nezamenljivu društvenu ulogu kreatora javnog mnjenja. Nastavni predmeti veronauka i građansko vaspitanje uvedeni su u škole 2001. Neki "društveno prihvatljivi stručnjaci" u nekim svojim etimologijama reči, pojam "vere" svedoče pod pojam "nauke" u izbornom predmetu "veronauka". Ovde ne govorim o želji učenja znanja koja su plod "božanskog otkrovenja", već o nazivu tih znanja. Šta su pokretači nauke, "skeptičnost i sumnja" ili "vera i slepo verovanje"? Možemo li koliko sutra očekivati da će isti ti ili neki novi "društveno prihvatljivi stručnjaci", bilo koji oblik izražavanog praznoverja uvesti kao novi naučno nastavni predmet? Parodija pogrešnog načina mišljenja, koji je pre svega 40 godina oblikovao tadašnje javno mnjenje, kuloarski se izražavala u tezama "uticaj misli druga Tita na"... Današnji ambijent "društveno prihvatljivog stručnjaka" krajnje nesvesno, a javno u jednoj TV emisiji opisala je lokalna starleta. Navodeći da je iskrena i da nema šta da krije, pohvalila se da je diplomirani menadžer sa kupljenom diplomom na visokoškolskoj ustanovi koju nije ni posetila. Pomislite, sada će društvo na osnovu hiljade rezigniranih komentara, kao primer ostalima, stati na put bezakonju i kriminalu, što je propušteno u aferi "Indeks". Međutim, od tada do danas osta samo tišina.

Nastavak na Večernje novosti...