Izvor: Blic, 01.Apr.2012, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miro Glavurtić: Pesnik romskog cara
Iako smo dugogodišnji prijatelji, ne znam šta Miro Glavurtić više voli - da ga svet smatra slikarem ili pesnikom. Mikelanđela svi smatraju pre svega slikarem i vajarem, a tek onda pesnikom. Đuru Jakšića narod, pre svega, doživljava kao pesnika, a tek onda kao slikara. Za mene je Miro i pesnik i slikar.
Imam neodoljiv utisak da prve dve zbirke pesama Mira Glavurtića "Glad” (1962) i "Zvekit” (1969) u odnosu na najnoviju zbirku "Romski car” (2011) odnose >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se, kao rana i pozna faza nekog slikara. Često se dešava da mladi slikar počinje u tamnoj gami, a u starosti paleta mu se razvedri. Takav je Glavurtićev zemljak Lubarda, takav je Aralica i mnogi slikari pariske škole.
Mladi poeta Glavurtić u vezanom i rimovanom stihu je bio pesnik tamnih raspoloženja, kao i slike i crteži njegove mladosti. U najnovijoj zbirci "Romski car” Glavurtić danas u svojim ozbiljnim godinama (rođen 1932) stavio se u ulogu "dvorskog” pesnika Romskog cara. I ne samo to, nego kao da je i sam Rom.
Heraklitovski mračni mislilac iz zbirke "Zvekir”, kao da je u "Romskom caru” vođen onom poznatom maksimom ciganskog naroda (kad je reč o muzici i poeziji mnogi Romi, a i ja, volimo stari poetični naziv za taj narod - Cigani) ”Udri brigu na veselje!”. On je svestan svih životnih muka, a pre svega naroda prinudnih lutalica, ali ne dozvoljava da ga muke skole pa čak ni da, takvi goli i bosi, uđu u pesmu.
Pesnik romskog cara, koji nije Rom, ali sa čežnjom da se sa njima poistoveti, zna sve o svetu, evropskoj i svetskoj civilizaciji.
On se ne libi da to njegovo sveznanje uđe u pesmu o Romima i njihovom caru. I Elijade, i Čomski, i Tvinsi, i Šagal, a naravno i Karmen, koja i beše Romkinja. A pored toga oslobodiće sebe pedanterije naučnika, te će smatrati, kao svesni krivotvrotelj, da sve što vuče na reč Romi ima veze s njima. Tako sa Romima u pesmama ove zbirke imaju veze i Romul i Rem, i njihova majka vučica, i večni grad Rim i ruska dinastija Romanova i hodočasnici romari! Dok ovo pišem sa mog zida u stanu posmatra me autoportret Mira Glavurtića.
Autoportret nije samodopadljiv. Usta su mu nekako bolno otvorena. Ostatak kose haotičan. A pred njim je otvorena sveska praznih listova. Za njim je pre toga autoportret, a već zalaganje za Medialu, teorijsko promišljanje i pragma tih nepoštednih boraca protiv propisanog optimizma, za slobodu pesimizma koji nam je bio nada. Sledila je još borba sa demonima i mnogo štošta od muka moje generacije.
Povezane vesti: Konzervativni modernist Slobodan Marković: Gospodin boem Zoran Kolundžija: Prijatelj reči
