Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Maj.2019, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirdita, dobar dan: Govor mržnje sužava slobode u društvu
Organizacije civilnog sektora okupljene oko platforme "Tri slobode" ocenile su danas da u školama ne treba da se prikazuje dokumentarni film "Pogrom 17. mart – deset godina kasnije", jer sadrži "govor mržnje i Albance tretira kao bića nižeg roda".
Taj film je svojevremeno školama distribuiralo Ministarstvo rada i socijalne politike još dok se na njegovom čelu nalazio ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Na debati održanoj u okviru manifestacije "Mirdita, dobar >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << dan" u Beogradu, izvršna direktorka Građanskih inicijativa (GI) Maja Stojanović je upozorila da se prostor za slobodu okupljanja, udruživanja i informisanja, kada su u pitanju kosovske teme, sve više se sužava i za novinare i aktiviste organizacija civilnog društva.
Kao primer, Maja Stojanović je navela pisanje portala "Istraga.rs" koji je objavio "niz uvredljivih tekstova" o novinarima i aktivistima civilnog sektora koji se bave kosovskim pitanjem, a poslednji u nizu bio je tekst o autorkama filma "Albanke su naše sestre" i dramaturškinji Borki Pavićević koja je proglašena "teroristkinjom", a Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) "organizacijom koja radi protiv interesa Srbije".
Stojanović je istakla i slučaj odgovornog urednika agencije Beta Dragan Janjića kome je upućen niz pretnji nakon što ga je javno prozvao predsednik Aleksandar Vučić.
Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava (IJHR) je istakao da se u javnosti više govori o ekstremistima koji pokušavaju da ometu održavanje festivala "Mirdita, dobar dan" nego o samom programu.
On je ocenio da civilni sektor mora da pronađe nov način komunikacije sa građanima jer se pokazalo da dosadašnji model ne daje rezultate.
Đurić je naveo primer upotrebe izraza "Šiptar" koji se "odomaćio u komunikaciji, pa ga čak koriste i neki zvaničnici, poput ministra Vulina".
Milena Vasić iz JUKOM-a je naglasila da je neophodna nova strategija komunikacije kako bi se promenila javna retorika koja dominira u društvu i promovisao dijalog kao jedini mogući način za pomirenje dva naroda.
