Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mir bez pomirenja
U Potočarima kod Srebrenice obeležena je 11. godišnjica stradanja Bošnjaka, a dan kasnije, malo dalje, u selu Zalazje i na vojničkom groblju u Bratuncu, 14. godišnjica stradanja Srba tokom proteklog rata. Kao i do sada, medijska pažnja bila je usmerena prema Srebrenici, gde se okupilo, prema nekim procenama, oko 30.000 građana, bošnjački politički vrh, deo diplomatskog kora, predstavnici međunarodne zajednice, kao i neki zvaničnici Vlade RS.
Na obeležavanju stradanja Srba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na tom području parastos je, uz prisustvo rodbine i političkog vrha RS, služio episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije. Niko od predstavnika bošnjačkog naroda, pa ni lokalne vlasti, nije se pojavio na obeležavanju ove godišnjice. Izostali su i predstavnici međunarodne zajednice, valjda uz poznatu praksu da je dovoljno što su dan ranije odali poštu pobijenim Bošnjacima u Srebrenici. Nije bilo nikoga ni iz ambasade Srbije iako je ambasador dan ranije viđen u Potočarima. Prisutni su bili samo predstavnici ruske ambasade, a OHR i Sfor su prosledili vence.
Činjenicu da su jedinice Nasera Orića, koga je haški sud nedavno oslobodio odgovornosti, pobile desetine srpskih civila, a već početkom rata (14. jula 1992. godine ) u selima Zalazje, Biljača i Sase pobile 69 a zarobile 19 Srba, čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni, zanemaruju i Bošnjaci i međunarodni zvaničnici. Parastos je služen za njih, ali i za 3.262 srpske žrtve srednjeg Podrinja.
To što su te dve godišnjice prošle uz duboke nacionalne podele još jednom pokazuje svu bosansku tragediju, ubeđenje svetske javnosti o zločinima jednog i stradanju drugog naroda. Konstatacija da se tragedija, zbog broja pobijenih na jednoj i drugoj strani, ne može meriti, stoji samo delimično, jer one starice u crnini iz pomenutih srpskih sela, kojima je pobijena rodbina, osećaju isti bol kao i Bošnjakinje koje su se našle u Potočarima da bi prisustvovale dženazi žrtava koje su identifikovane. Možda rodbina ubijenih iz Zalazja, Biljače i Sasa oseća još veći bol videvši da njihovu tragediju Bošnjaci niti vide niti priznaju, kao što je ne priznaje ni međunarodna zajednica, uključujući i haški sud koji je jedino optuženog Orića proglasio nevinim, a bošnjački vrh ga tretira kao heroja. Ta činjenica dala je za pravo predsedniku Vlade RS Miloradu Dodiku da zaključi kako je "BiH daleko od normalnog društva sve dok bošnjački političari ne prihvate da su u bosanskom ratu ginuli svi u istoj fabrici smrti, dok ne shvate da svim žrtvama treba odati počast, bez obzira na njihov broj". Nažalost, niko i nikada od bošnjačkih predstavnika nije došao da oda poštu i saoseća sa nastradalim Srbima. U Potočare su dolazili predstavnici vlasti RS, pa i predsednik Srbije Boris Tadić.
Nepriznavanjem da su i drugi narodi imali i žrtve i svoju tragediju, u BiH može se održavati varljivi mir, ali on ne vodi ka iskrenom pomirenju.
Mirko Kapor
[objavljeno: 15/07/2006]
