Izvor: Politika, 15.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minus
Kako sam očuvao monetarnu stabilnost u svojoj porodici i znatno doprineo makroekonomskoj ravnoteži, čime sam ušao u najuži izbor za slavnu titulu narodnog heroja centralne banke, sa setnim pogledom crvenkastog Đorđa Vajferta? Najpre sam pokušao da ubedim suprugu da je daleko opasnije imati kreditne kartice nego se zaduživati kod momaka koji dugove naplaćuju uz kucanje bejzbol palicama na vrata.
Daleko od toga da mislim da bankari navlače crne čarape preko glave i podmazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << heklere kada obračunavaju godišnje kamate na korišćenje kreditnih kartica (22 do 32 odsto), ili bonusa na tekućem, koji su i sada najskuplja bankarska usluga (kamata od 25 do 45 odsto). Ali, moj osećaj kada ih podmirujem nekako je sličan emotivnoj rastrojenosti sirotana koji se zadužio kod zelenaša iz Surčina i očekuje njihovu kućnu posetu.
Zato sam se, više intuitivno nego racionalno, kretao po liniji maksimalnog dozvoljenog minusa, koji iznosi prosečnu platu i predstavlja najdraži instrument Srba u borbi protiv tranzicije. Najnovija mera NBS, međutim, zapretila je da nas suspenduje iz najomiljenije nacionalne discipline – da trošimo ono što nismo zaradili.
Iako je ta mera većini građana 1. jul označila kao finansijski Armagedon, u suštini sve ostaje po starom. Narodna banka je svojom politikom obuzdavanja inflacije i do sada propisivala da možemo da se zadužimo do 30 odsto plate. Sada je novina da se ceo dozvoljeni minus računa kao pet odsto od ukupnog zaduženja.
Pomoći ću vam da odgonetnete da li ćete posle 1. jula živeti i posle života. Ko ima gotovinski kredit, recimo od 1.000 i kusur evra, a zanet potrošačkim ludilom poželi i klimu i laptop, a sviđa mu se i TV plazma, sve mesečne rate mora da sabere – ako taj zbir čini 25 odsto od plate, od leta će i dalje moći da dozvoljeni minus koristi kao bankarski narkotik.
Ostavljeno nam je, dakle, još četiri meseca da prođemo na testu dužničke inteligencije. Ko je prekoračio limit od 25 odsto zaduženosti, od 1. jula neće razmišljati o olinkluziv aranžmanu u Turskoj, niti će da lovi krabe po Egiptu, već će iz dozvoljenog minusa morati da izađe kako zna i ume. Ima i drugu mogućnost: da uzme refinansirajući kredit, kako bi se rešio postojećeg duga. Problem je što mu za to treba 20 odsto učešća.
S obzirom na to da me čeka stambeni kredit, s mesečnom ratom koju sam podelio sa suprugom, pošto sam joj oduzeo kreditne kartice i deponovao u sudu, moja zaduženost se zaustavlja na 50 odsto. Za korisnike stambenih kredita, to je krajnji kreditni limit. Pošto nemam prostora ni za kakav dodatni kredit, lako mi je da vam pametujem i 1. juli čekam bezbrižan, s dozvoljenim minusom i manastirskim spokojem da ću more videti tek za 23 godine, kada otplatim poslednju ratu.
Moj prijatelj, čija je supruga koristila kreditnu karticu kao kartu za GSP, dakle, ukucavala je svakoga dana po dva puta, prepoznao je u guverneru Jelašiću svog bračnog savetnika. Naime, žena će mu ostati bez kreditnih kartica usled finansijskih mera centralne banke, a prijatelj neće biti optužen za nasilje u porodici. A tek to košta!
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 15/02/2008]
