Izvor: Blic, 05.Feb.2014, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarstvo pravde: Netačni navodi Transparentnost Srbije
Ministarstva pravde i državne uprave odbacilo je navode organizacije Transparentnost Srbija povodom Zakona o zaštiti uzunjivača.
- Nerazumljivo je da organizacija koja u svom nazivu sadrži reč „transparentnost“, ne podržava napore Ministarstva pravde i državne uprave, da pripremi što bolje zakonsko rešenje, u transparentnom i širokom konsultativnom procesu, posebno imajući u vidu da je Model zakona o zaštiti uzbunjivača radila grupa od samo 6 članova- smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u ovom ministarstvu
Oni navode u saopštenju da radnu grupu ministarstva, sačinjenu od oko 20 članova, čine sudije i tužioci, zatim strani eksperti, kao i predstavnici nevladinih organizacija, itd, a posebno bitno jeste da su u pisanju Nacrta učestvovala i lica sa statusom uzbunjivača.
- Takođe, nisu jasni navodi organizacije „Transparentnost Srbija“ da Ministarstvo pravde i državne uprave „odlaže“ donošenje ovog zakona. Prema Poslovniku Vlade Srbije, ministarstvo je dužno da poštuje proceduru, odnosno da formira radnu grupu, da pripremi Nacrt, da sprovede javnu raspravu, itd. Ministarstvo je formiralo radnu grupu u roku od samo dve nedelje od momenta primene Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Model zakona pripremljen od strane radne grupe koju je predvodio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, jeste ono što i sama reč kaže – model. On predstavlja veliki doprinos u procesu izrade Nacrta zakona i u njemu su predložene različite alternative u zaštiti uzbunjivača, što je dalo dobru osnovu za rad Radne grupe ministarstva - saopštava Ministarstvo pravde
Oni navode da "sa druge strane, strani eksperti koji su posmatrali pripremu Modela, iako su pohvalili učinjene napore, uručili su Ministarstvu pravde i državne uprave ozbiljne zamerke na Model.
- Ukazivanje da uzbunjivač može biti svaki građanin, kao što navodi „Tranapsarentnost Srbija“, pokazuje osnovno nerazumevanje koncepta uzbunjivanja. Postavlja se pitanje: Ko je uzbunjivač? Primera radi, to je zaposleni koji sazna za nezakonitosti na svom radnom mestu, koji to prijavi nadležnim organima, a onda trpi posledice od poslodavca. Ključna razlika je da bilo koji građanin, ne može znati za nezakonistosti u internom poslovanju poslodavca, niti može da trpi štetu zbog prijavljivanja, jer on tamo nije ni zaposlen. Uzbunjivač se izlaže posebnom riziku koji je u javnom interesu i zbog te hrabrosti, on mora imati zaštitu - saopštava Ministarstvo pravde
Oni navode "da u Nacrt zakona (koji je izradila radna grupa ministarstva) ne postoji odredba koja traži od uzbunjivača da dostavi podatak o tome koji je propis povređen, kao što je to navela Transparentnost Srbija".
- Nacrt zakona predviđa da se od uzbunjivača traži da samo opiše situaciju u granicama svojih mogućnosti. Na ovakav način je uvažena kritika Modela, koji je postupanje nadležnih uslovljavao time da uzbunjivač dostavi sve podatke, dokumente, a čak i svoje ime - kažu u Ministarstvu pravde.
U pogledu zamerke „Transparentosti“ da Nacrtom zakona nisu predviđena krivična dela u Ministartvu ističu "da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013-2018. godine, predviđeno da se propisivanje krivičnih dela može činiti samo Krivičnim zakonikom, u cilju zaštite pravne sigurnosti i pravne izvesnosti. Napominju da će "u predstojećem periodu biće izvršene izmene i dopune Krivičog zakonika, kojim će biti obuhvaćena i krivična dela u vezi sa uzbunjivanjem".
- Po pitanju primedbe da Nacrt ne daje mogućnost zaštite licima koji obaveštenje o povredi ili ugrožavanju javnog interesa iznesu u anonimnoj anketi ili drugom vidu poverljivog obraćanja, možemo oceniti da je ista krajnje nedobronamerna. Nejasno nam je na koji način se može pružiti zaštita anonimnom licu sa čijim identitetom niko nije upoznat? - navode u Ministarstvu pravde.
Oni navode da je Nacrtom zakona predviđa da uzbunjivač ima pravo na naknadu, kako materijalne tako i nematerijalne štete, a što je svakako pravična naknada, zbog pretrpljenih štetnih posledica u vezi sa uzbunjivanjem.
- U obrazloženju Nacrta Zakona detaljno su navedeni razlozi za svako pojedino rešenje. Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave je prilikom izrade Nacrta zakona u prvom planu vodila računa o „stvarnoj zaštiti i interesima“ pojedinca koji prijavi nezakonito postupanje od bilo koje vrste odmazde. Pored svega navedenog, Ministarstvo pravde i državne uprave ističe da se Nacrt zakona i dalje nalazi na javnoj raspravi i poziva stručnu javnost, kao i sve zainteresovane da proslede ministarstvu svoje komentare i sugestije i tako na konsturktivan način doprinesu izradi što kvalitetnijeg teksta Zakona o zaštiti uzbunjivača - saopštilo je Ministarstvo pravde.
Najčitanije SADA:
.jpg)
