Izvor: Politika, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarstvo istine
U Moskvi, devedesetih, jednom nedeljno pred "večernjim televizorom" se moglo uživati uz "Kukli" - satiru na račun vlasti. Njeni glavni akteri, uključujući Jeljcina, Gajdara, mešetara Kremlja Berezovskog i drugi, mogli su se prepoznati u lutkama-dvojnicima, a lutke su gledaoca uvodile u ono što je bilo suština političke intrige te nedelje. Uključujući prljav rat u Čečeniji i mutljavinu kremljovskih "privatizacija".
"Kukle" su bile deo programa NTV, a uz radio Eho Moskve - NTV >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bio svetionik. Neslućeni prostor slobode kazivanja u ruskom novinarstvu posle SSSR.
Večernji dnevnik s Tatjanom Mitkovom. "Junak dana", Svetlane Sarokine - petnaest minuta oštrog "preslišavanja" aktera dnevnih događaja. "Itogi", nedeljna sumiranja zbivanja, "pod palicom" obaveštenog Kiseljova. Timski žurnalistički proizvod iz snova. Mogao je, profesionalnošću obrade, da se meri s bilo kojim na Zapadu, gde su i danas poslednji još nepomereni međaši društvenog smisla tog stalnog, tvrdoglavog trčanja novinara za vestima. Na primer:
"Teorija slobodne štampe je da će se istina pojaviti iz slobodnog izveštavanja i slobodne diskusije, ne da će ona biti perfektno prikazana, i odjednom, u bilo čijem sumiranju" (Volter Lipman ).
Ili:"Dopustite ljudima da znaju činjenice i zemlja će biti bezbedna"(Abraham Linkoln).
Ili: "Kad su novine zemlje pune samo dobrih vesti, zatvori te zemlje će biti puni dobrih ljudi"(Denijel Patrik Mojnihan).
Ruska NTV sahranjena je kada je s vlasti otišao Jeljcin. Jeljcin nije pokrenuo, ali dopustio je da se još više uznese talas liberalizma u štampi, pokrenut "glasnošću" Gorbačova. Međutim, posle "velikog Borje", neko je posumnjao u univerzalnu vrednost citiranih američkih postulata. Ili su se učinili nepraktičnim. Tek, najgledaniji ruski ekran prestao je da svetluca.
Obrt je izveden totalno "legalistički", na tržištu. Omiljena Nezavisna TV, kupljena je sasvim po pravilima slobodnog društva, kao krompir na pijaci. Isplaćena je iz novčanika državnog monopola za gas!
Kakav peh za "Kukli", "Itogi" i "Geroja dnja". Gazde ruskog gasa nisu imale afinitet za njihove emisije. Narod ne voli da lidera vidi kao lutku. Pa još i uz te pakosti ironičnog Šenderoviča, rezonovao je faktor Gas. Elem, majstori, hvala. Kapu pod mišku, pa...
Nestalo je zvezda omiljenih vesti. Etrom je zacario mir kao u kosmosu. Nirvana velike, prosperitetne zemlje, koja "svakoga dana, u svakom pogledu sve više napreduje". I vraća se u svet sila "koje se pitaju". Ta novost koja se saopštava svakog dana, iz hiljada mikrofona i na milionima štampanih stranica, preobratila se u vest zauvek. Njenu monotoniju, uspešno razbijaju sasvim slobodne i sve bolje dizajnirane reklame.
Između medija i javnosti (sutra birališta) uspostavljena je zavidna harmonija - politički produkt neformalnog "ministarstva istine". Uspostavile su ga kompanije, vlasnici medija. Nema više sovjetskih "slučajeva", kada mora da progovori Kremlj. Uređivačka politika? Zar uređivanje nije stvar vlasnika medija?
Nirvana uspostavljena pokornošću, gazdovanjem i odsustvom pitanja raspršila se ipak pre nekoliko dana, kada je osam reportera Ruskog servisa vesti, iznebuha napustilo redakciju. Osam poklonika velikog načela da je novinarstvo "na prvom mestu odgovorno građanima", i da novinar, kada sedne pred mašinu sa slovima "nije više ničiji prijatelj" - odbilo je zahtev urednika da "najmanje 50 odsto" njihovog teksta mora da bude "od dobrih vesti".
Sekretar Ruskog udruženja novinara Jakovenko, uzeo je disidente u odbranu. Jakovenko tvrdi, "doziranje radosti" u sadržaju nije izum samo Ruskog servisa. Reč je o masovno praktikovanoj cenzuri, posredstvom politički podobnih urednika. Oni se šalju u glasila spolja.
Avaj, nije Jakovenko čestito ni razvio tezu (još ilustrovanu pojedinostima o "nerazjašnjenom" ubistvu Politkovske, pa onda o stilski vrlo neobičnom samoubilačkom "iskakanju", s glavom nadole kroz prozor osmog sprata, Safronova, vojnog analitičara) - a "pozivar" je stigao i pred njegovu kuću Udruženja novinara, zahtevajući da organizacija sa sto hiljada članova napusti prostorije. Dom je u vlasništvu Udruženja! Nije bitno. Po odluci "zna se čijoj", koristiće ga "Raša tudej" - televizija na engleskom, zadužena za ugled Rusije u inostranstvu.
[objavljeno: ]
