Izvor: Politika, 06.Okt.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarstva neće biti direktni kupci
Neke firme se javljaju na tender da bi ga obarale i zatim ucenjivale ostale ponuđače
Sada je konkurencija na tenderima veoma slaba. Sa devet učesnika, u proseku, u 2003. godini, u 2010. ona je pala na svega tri. Ubuduće će, međutim, sistem tako funkcionisati da će, na primer, sve građevinske firme registrovane na portalu dobiti putem elektronske pošte obaveštenje o objavljenoj ponudi nekog naručioca građevinskih radova. Takvih firmi može da bude stotinu.
Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postojanja centralne javne nabavke u drukčijoj poziciji će biti i ministarstva kao veliki naručioci. Biće propisano da ministarstva većinu svojih nabavki obezbeđuju preko centralne institucije. Tako će se naručivati automobili, kancelarijski materijal, elektronska oprema itd. Ministarstva se više neće pojavljivati kao direktni kupci. Slične promene se očekuju i na nivou institucija koje nisu direktni budžetski korisnici, kao što je RZZO, što znači da bolnice neće pojedinačno svaka za sebe kupovati sanitetski materijal, jer to će biti obaveza centralnih javnih nabavki.
Centralno telo će i dalje podnositi izveštaj vladi, ali ovo telo će kontrolisati Državna revizorska institucija i Komisija za zaštitu prava ponuđača koje su za svoj rad odgovorne skupštini.
Od 1. januara 2012. kontrolisaćemo i državnu pomoć usmerenu ka javnim preduzećima jer deo te pomoći ide na nabavke, a postoji i ideja da se zakonom propiše da sve velike nabavke javnih preduzeća moraju da dobiju saglasnost centralnog tela. Jer centralno telo je mesto za kontrolu, a kontrolišu ga organi koji za svoj rad odgovaraju parlamentu.
Kad je reč o mogućim malverzacijama u sistemu javnih nabavki, poznati su slučajevi kojima se bave istražni organi (primer ,,Kolubare”), kada javno preduzeće ili neki drugi naručilac plaća poslove koji nisu obavljeni ili su samo delimično obavljeni.
Drugi vid potencijalne korupcije čine razni dodatni i dopunski radovi, zatim neobjavljivanje tendera, hitnost postupka koja nije uvek opravdana, ili nedovoljna javnost prilikom dodele ugovora. U građevinskoj industriji to je česta pojava: neke firme na tenderu ponude veoma nisku cenu, a onda se u dogovoru s naručiocem preko dodatnih radova vrate na realni iznos. Iako su ovakvi postupci gotovo uobičajeni, ipak, teško je proceniti kada je reč o malverzaciji i korupciji, a kada ne. Bilo bi potrebno superveštačenje da bi se utvrdilo da li su dodatni radovi bili neophodni ili je do njih došlo na osnovu dogovora naručioca i ponuđača, da bi se postigla odgovarajuća cena.
I, naravno, mnogo je mogućnosti za malverzacije ako se iz formalnih razloga, ,,zbog nepotpune dokumentacije” sa tendera sklanjaju neki ponuđači, a oni drugi, favorizovani, zadržavaju.
I obrnuto, neke firme se javljaju na tender da bi ga obarale i zatim ucenjivale ostale ponuđače.
Takvi bi morali da dospevaju na crne liste ponuđača. Oni se, recimo, jave na tender s najpovoljnijom ponudom, povoljnijom od npr. druge dve građevinske firme. Ako je naručilac uveren u to da najpovoljniji ponuđač ne može da ispuni preuzete obaveze on može da raskine ugovor, ali tada počinje dugotrajni postupak pred komisijom za zaštitu prava ponuđača. Ako je naručiocu stalo do toga da građevinski objekat bude što pre izgrađen, a ponuđač to zna, tada počinju ucenjivanja.
Slična je situacija kada ponuđač biva odbijen zbog neispravne dokumentacije, pa tako posao dobije neka druga firma. Međutim, firma koja je odbijena ima pravo da se žali, i dok žalbeni postupak traje druga firma ne može da radi. Njeni radnici i mehanizacija čekaju dok žalba ne bude rešena. I onda se iz firme koja se žali pojavljuje neko i kaže: povlačimo žalbu, ali to će vas koštati toliko i toliko. Ovakve slučajeve je teško dokazati, ali upućeni kažu da to tako funkcioniše.
Zato nam je iznad svega potrebna puna javnost, konkurencija i centralizovana kontrola svih javnih nabavki.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija
Goran Radosavljević
objavljeno: 07.10.2011.
