Izvor: Blic, 26.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minimalne kazne poklon za trovače
Zbog sporadičnog poštovanja ekoloških propisa i niskih kazni koje su predviđene za prekršioce, privrednicima se isplate takozvane ekološke greške izazvane ispuštanjem otpadnih materija u reke ili otrovnih gasova u vazduh.
- Previđa se da imamo norme i zakone u ekologiji, da su prvi zakoni doneti još sedamdesetih godina, a poslednji 2004. Na nivou Srbije ima 150 zakona i podzakonskih propisa, a poseban deo Krivičnog zakonika od 1. januara 2005. posvećen je krivičnim delima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << protiv životne sredine, zaštiti voda, vazduha...
Kršenje ovih propisa je tako jeftino da se mnogim privrednicima isplati da ih ne poštuju. Više zarade rizičnom proizvodnjom, takozvanom greškom, nego što izgube ako plate kaznu. Zato novčane kazne vrlo rado plaćaju - kaže profesor Vladan Joldžić, saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u oblasti ekologije u Beogradu.
On navodi da je u evropskim državama i SAD situacija drugačija i da počinilac mora da plati štetu i dupli iznos procenjene štete kao kaznu. Kazne u Srbiji novčano su limitirane, tako da postoji donja i gornja granica novčanog iznosa koji se prekršiocima često isplati.
- Ukoliko ne ispunimo uslove predviđene zakonom, Evropska unija neće prihvatiti naše projekte i nećemo dobiti potrebne kredite za rekonstrukciju. Mi nismo sami na svetu. Zato bi kaznenu politiku trebalo pooštriti i primenjivati je prema svim zagađivačima - kaže profesor Joldžić.
Zaobilaženje zakonskih propisa i nemar u oblasti ekologije često se događaju, a do ispusta otrovnih materija uglavnom dolazi noću.
- Do ispusta dolazi noću jer smatraju da ih tada niko neće videti. Kako neće kada postoji samo nekoliko velikih zagađivača? Znači, krupna zagađenja od 200 tona hemikalija ne može da ispusti neko beznačajan, neko koga je teško otkriti, već samo veliko preduzeće, a takve je lako prepoznati. Nijedno krivično delo izazivanja opšte opasnosti nije procesuirano, a sasvim sigurno je da je izazivana opšta opasnost. Uostalom, ljude sa maramicama na ustima u Pančevu svi smo videli - dodaje profesor Joldžić.
Slavica Lekić, načelnik Republičke ekološke inspekcije, objašnjava da su povratne informacije iz sudova o tome šta se dogodilo sa podnetim krivičnim prijavama vrlo retke.
- Ono što smo uspeli da saznamo jeste da je u toku prošle godine Rafinerija u Pančevu kažnjena novčanom kaznom od milion dinara, a ubrzo potom još jednom sa 800.000 dinara. Prošle godine kažnjena je i „Petrohemija" sa 800.000 dinara. Ne znamo šta je bilo sa ostalim krivičnim prijavama. Eventualno saznamo da li je na osnovu naše krivične prijave postupak pokrenut ili nije - kaže Slavica Lekić.
Topčiderska reka i Rajna
- Beograd ima Topčidersku reku koja je veoma zagađena hemijskim preparatima. Pretpostavljam da je za ovo zagađenje ogromnim delom odgovorna obližnja kovnica novca. U sličnoj situaciji nekada je bila nemačka Rajna. Nemci su izbacivali u nju iskorišćenu tehničku vodu. Rezultat je bilo dramatično hemijsko zagađenje. Došli su do korisnog rešenja da ne izbacuju otpadnu vodu nizvodno od postrojenja, već pedeset metara uzvodno od mesta gde se uzima voda iz reke da bi se od nje napravila tehnička voda. Pa sad, ako izbacujete mnogo zagađenja, neće biti moguće napraviti ni tehničku vodu i fabrika će stati. Rezultat je očigledan. Danas je Rajna čista i izgleda kao pre 80 ili 100 godina. Uporedite filmove iz Nemačke iz tridesetih godina prošlog veka, videćete dimnjake koji rade i golet bez šuma i današnju sliku kada je sve zeleno - daje primer profesor Vladan Joldžić.
Novčane kazne predviđene zakonom
za pravno lice 50.000-3.000.000 dinara
za odgovorno lice u pravnom licu 30.000-200.000 dinara
prekršaj za pravno lice 30.000-1.000.000 dinara
za odgovorno lice u pravnom licu 5.000-20.000 dinara.
za preduzetnika 10.000-200.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana
za fizičko lice 5.000-20.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana
