Izvor: Blic, 20.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mine ugrožavaju 900.000 građana
BANJALUKA - Deminera Gorana Đurića (35) iz Gornje Paklenice kod Doboja juče su u rodnom mestu ispratile kolege iz svih krajeva Republike Srpske, odajući poslednju počast prvom demineru iz RS koji je, radeći svoj posao, izgubio život.
Samo dan nakon Đurićeve pogibije, u Sprečanskom polju život su izgubila još dvojica deminera - Fahrudin Hodžić i Ahmed Redžić, a Enver Dautović teško je povređen i njegovo zdravstveno stanje je neizvesno.
Stotinak deminera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz RS su tek 1. januara ove godine dobili stalno zaposlenje u Republičkoj upravi civilne zaštite, iako se ovim poslom bave od 1998. Vest o smrti trojice kolega sve ih je potresla.
Četrdesetsedmogodišnji Dragoslav Berić deminer je već deset godina. Oženjen je i ima troje dece, a u svojoj porodici jedini je zaposlen. Njegova osnovna plata je 700 KM, plus terenski dodatak.
"Ko se bavi ovim poslom zna da ovde čovek može da pogreši samo jednom i - više ga nema. Naravno da nismo zadovoljni platama, s obzirom na to da nam je profesija specifična i vrlo rizična", kaže Berić.
On ističe da se za posao deminera više niko ne prijavljuje, a sadašnji demineri su premoreni i umanjuju im se psihofizičke sposobnosti, jer se ovim poslom ne mogu baviti večno.
U Bosni i Hercegovini je od 1996. do danas od mina stradalo ukupno 1.612 ljudi - 475 ih je poginulo, a 1.137 teže ili lakše ranjeno. Poslednje procene pokazuju da je 3,5 odsto površine BiH, odnosno 1.755 kvadratnih kilometara pod minama, a minirane lokacije, tvrde stručnjaci, ugrožavaju bezbednost oko 900.000 stanovnika BiH.
"S obzirom na dinamiku otklanjanja mina u BiH, ovim poslom ćemo se baviti još 100 godina. Međutim, nema ulaganja u našu profesiju. Primera radi, u Hrvatskoj su organizovane razne donatorske večere kako bi se prikupio novac, a u BiH takvih aktivnosti nema", naveo je Berić.
Zamenik šefa kancelarije Centra za uklanjanje mina u Banjaluci Jovo Perić kaže da je ovaj centar pripremio strategiju u ovoj oblasti koja je u formi nacrta upućena Savetu ministara BiH. Ako bude usvojena, kako kaže, trebalo bi da se primenjuje od 2009. do 2019. godine.
"Do 2019. godine BiH bi trebalo da bude očišćena od mina pod uslovom da se za taj posao obezbedi novac. Prema našoj strategiji, BiH treba da ulaže oko 80 miliona godišnje kako bi se do zadatog roka posao i završio", ističe Perić. On kaže da je učešće BiH u finansiranju ove oblasti 30 odsto, dok ostale troškove snose UNDP i donatorske organizacije.
Saučešće Kurkulasa
Šef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas uputio je juče saučešće porodicama stradalih deminera. "U svoje i ime osoblja delegacije Evropske komisije u BiH izražavam najiskrenije saučešće porodicama i njihovim kolegama. Kao članovi deminerskih timova učestvovali su u složenim operacijama, što je uveliko doprinelo uspešnoj realizaciji projekta deminiranja koje je finansirala EU. Značaj njihovog rada će ceniti još mnogo generacija u budućnosti", naveo je Kurkulas i naglasio da je ova pogubna nesreća ponovo ukazala na važnost ulaganja truda na uklanjanju mina u BiH.
Jedna marka protiv mina
Savet ministara BiH i UNDP su povodom Međunarodnog dana borbe protiv mina, 17. marta, pokrenuli akciju "Jedna marka za još jedan siguran korak" koja će trajati mesec dana. Tri telekom operatera u BiH otvorila su humanitarne linije za prikupljanje novca za deminiranje. Korisnici "M:tela" jednu marku mogu donirati pozivom na broj 1413, "BH telekoma" pozivom na broj 090/290-004, a pretplatnici "HT Mostara", jednu KM mogu donirati pozivajući broj 092/880-850.
Šest opština najugroženije minama
U BiH ukupno ima 1.170 deminera, dok je 217 rukovodilaca. Od toga ima 36 akreditovanih deminerskih organizacija, 107 pasa za otkrivanje eksploziva, 36 mašina i 1.260 metal-detektora.
U Republici Srpskoj opštine Šamac, Bosanski Brod, Doboj, Ljubinje, Berkovići i Zvornik su najrizičnije kada je reč o minama. Jedine opštine koje nisu ugrožene minama u RS su Bileća, Čelinac, Istočni Mostar, Jezero, Laktaši, Bijeljina i Prnjavor.
