Izvor: Blic, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milunka još čeka svog Ričarda Gira
IVANJICA - Prosečna Srpkinja jednom u životu kaže „da". Milunka Dabović, tridesetdevetogodišnja devojka iz ivanjičkog sela Maskova, rekla je „ne" ravno 150 puta i još se nada sudbonosnom „da". Na vrata porodične kuće u kojoj živi sa majkom Milojkom kucali su prosci iz cele Srbije i Crne Gore. Jubilarni 150. udavač stigao je iz Kragujevca, ali ni on nije osvojio Milunkino srce.
- Bilo ih je lepih, ružnih i tužnih! Al’ srce ne zaigra nijednom. Kako i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da zaigra? Dođu, pričaju o kamionima i avionima, a na pragu mi ne zamirisa cveće. Kakvi su to prosci? Kod mene ti je kao u onom filmu kad ona mlada beži sa venčanja sve dok ne dođe pravi. E pa i ja sam živa duša, čekam svog Ričarda Gira - kaže Milunka Dabović koju su želeli momci iz Maskove, Ivanjice, Arilja, Čačka, Kraljeva, Svetozareva, Kragujevca, Nove Varoši. Neki su potegli čak iz Crne Gore da zatraže njenu ruku, a svi se vratiše kao neženje.
Po selu se govori da je Milunka uredno zabeležila ime i prezime svakog prosca, dobro razmislila i odmerila pre nego što je odustala. Što je broj prosaca rastao na listi, to je Milunka bila sve veća zagonetka za seljane.
Da je pobegulja iz Moskove bila tražena iz svih krajeva Srbije svedoči meštanin Vladeta Nestorović.
- Zamalo da je prevari jedan iz Svetozareva. Ma već smo je videli pred oltarom, ali ona odustade. Čovek mlad, lepo situiran, video je na proplanku i zainteresovao se. Odemo kod nje, zapodenemo priču, ma sve teče kao po loju. Već planove kujemo za budućnost. Al’ ujutru, ništa. Kaže ona nije to taj - priča Nestorović.
Milunka je vredna i otresita. Golim rukama je zaradila i sagradila kuću dvospratinicu. Obrađuje imanje, ide u nadnicu, sprema drva za zimu, čuva stoku" Ničeg se ne libi. Ne da na sebe mada je često predmet ogovaranja.
- Znate kako je to u selu kada dve žene žive same. Odmah se čuju komentari zlobnika. A najgore je što sve potiče od nekih koji su odbijeni pa im sada krivo. Ovde dođu da mi pričaju kako sam lepa, sposobna, pa kad ih odbijem oni okrenu priču. Mene za to nije briga. Dok imam moje dve ruke ne brinem - kaže Miluka.
Iako potajno priželjkuje da i nju pogodi Amorova strela Milunka još uvek nije oslikala lik budućeg srećnika.
- U Maskovu neću. Da budem mučenik pod tuđim krovom. Naradila sam se i namučila kod svoje kuće. A ljubav? Ma kakva ljubav. Nemaju ti oni vremena za to. Rade i piju čitav dan, a uveče stignu samo do kreveta. Ne možeš s njim ni da se pozdraviš, a kamoli da misliš na nešto više od toga - razočarano govori Milunka.
Svaki novi dan za Milunku je nada da će se pojaviti pravi kada će njeno srce da zaigra.
