Izvor: Studnel.com, 06.Jan.2016, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milovan Glišić − nepriznati genije satire
Milovan Glišić je rođen u siromašnoj porodici oca guslara i majke iskusne usmene pripovedačice koji su ga naučili da piše. U školu je pošao kasno, jer u svom selu nije imao uslova za školovanje. Završio je osnovnu školu, a zatim i gimnaziju u Beogradu. Za vreme školovanja u Beogradu izdržavao se sam tako što je služio po bogataškim kućama. Nakon završene gimnazije, upisao je tehniku, ali je ubrzo prešao na filološko-istorijski odsek Velike škole, što je bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << razumljivo jer je celog života čitao sve što mu je došlo pod ruku, a znao je i ruski, nemački i francuski. Studije nije nikada završio, ali je ubrzo našao zaposlenje kao pomoćnik urednika Srpskih novina. Godine 1875. u listu Otadžbina svetlost dana ugledale su prve Glišićeve pripovetke. U svojoj kasnijoj karijeri bio je dramaturg Narodnog pozorišta, korektor Državne štamparije, pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta i na ovoj poziciji ostao je sve do smrti.
Što se njegovog književnog opusa tiče, najznačajnije su njegove satirične pripovetke u kojima je dao značajnu sliku vremena u kome je živeo. Za života nije bio priznat, tek ga je tri godine pred smrt Jovan Skerlić rehabilitovao kao pisca i istakao njegov značaj za modernu srpsku književnost. Neke od najznačajnijih Glišićevih pripovedaka bile su: Glava šećera, Zloslutni broj, Podvala, Svirač, Prva brazda, Tetka Dasa, Sigurna većina, Brata Mata, Novi Mesija i mnoge druge. Milovan Glišić umro je 20. januara 1908. godine u Dubrovniku, gde je boravio radi lečenja.
Izvori: opusteno.rs, knjizara.com.
na danasnji danmilovan glisicpisacrealizampripovetkebiografija
.jpg)
