Izvor: Blic, 09.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milosrđe ili zločin
Milosrđe ili zločin
Negde pred zoru, gospođa Marija se trgla iz sna i pogledala u prazan krevet pored sebe. Odmah je znala da nešto nije u redu. Skočila je iz kreveta i trčeći pratila 'tragove' muža: širom otvorena vrata stana, pa uz stepenice, potom otvorena vrata izlaza na vrh solitera... Uz ogradu ravnog krova stajao je beli čaršav. Nije smela da pogledala dole, na travnjak gde je ležalo beživotno telo njenog supruga...
Ne mnogo pre ovog tragičnog kraja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Marijin muž se razboleo od raka. Njegovo stanje se svakodnevno pogoršavalo. Naočigled svojih odraslih kćeri i supruge, sa kojom je skladno živeo preko trideset godina, topio se i nestajao. Poslednjih dana ličio je na gomilu kostiju prekrivenu žutom mlohavom kožom. U bolnici više nisu mogli da mu pomognu. Od kuće je dolazio na terapiju citostaticima, koja je u to vreme (l999) koštala 300 maraka.
Gospođa Marija se ubrzo posle muževljevog samoubistva odselila iz kraja. Teško je podnela njegovu smrt, naročito način na koji je završio...
Na prvi pogled, ova tragična priča nema direktne veze sa eutanazijom mada su svi elementi 'dramaturgije' prisutni: neizlečiv bolesnik, nesnosni bolovi, lekari ne mogu da mu pomognu, troškovi lečenja visoki, a stanje svakim danom sve gore, na kraju, nasilna smrt... Hiljadama godina duga dilema, još od Hipokrata i Platona, sme li lekar olakšati muke umirućem tako što će mu dati smrtonosnu injekciju, u ovom slučaju 'razrešena' je skokom u prazno. Današnji svet i dalje je podeljen oko ovog problema. Više je protivnika nego pristalica, mada raste podrška 'blagoj smrti'. Holandija je prva zemlja na svetu koja je donela zakon o eutanaziji (aprila 2001), a sledila ju je Belgija. 'Ubistvo iz milosrđa' dozvoljeno je još samo u državi Oregon (SAD). U Holandiji je javna debata o eutanaziji trajala punih trideset godina. Deset godina pre donošenja zakona, holandske vlasti donele su smernice prema kojima se eutanazija mogla izvoditi bez straha od krivičnog gonjenja. Svake godine u toj državi 3.200 ljudi izabere 'dostojanstvenu smrt'. Uoči legalizacije, holandski onkolozi i psiholozi iz Utrehta izvršili su istraživanja tokom kojih su razgovarali i sa pacijentima i sa rodbinom umirućih, te došli do zaključka da je 'takva smrt lakša i za bolesnike i za njihove najbliže, kojima je čak i tuga za voljenim bićem lakša'.
Protivnici eutanazije pozivaju se pre svega na Hipokratovu zakletvu koja obavezuje svakog lekara da ne dozvoli nasilnu smrt, te da se ne daju takva sredstva za usmrćivanje ni na molbu pacijenta ni na molbu rodbine. Oni se, takođe, boje da bi se praksa eutanazije mogla oteti kontroli i prerasti u nekontrolisano ubijanje, ili da bi rodbina mogla naterati pacijente na takav korak mimo njihove volje. Sa druge strane, pitaju se protivnici eutanazije, ko može da tvrdi da je neko trajno neizlečiv.
- Na pitanje eutanazije treba gledati sa više aspekata: stručnomedicinskog, etičkog, verskog i političkog - kaže za 'Blic' dr Zoran Tomašević, direktor Sektora zdravstvene delatnosti Onkološkog instituta u Beogradu, napominjući da bi pre bilo kakvog zakona trebalo napraviti istraživanja javnosti, kao i saslušati mišljenja svih relevantnih činilaca, uključujući tu i SPC.
- Lično sam protiv eutanazije, jer nikad ne znate da li će produžetak života makar i za dan-dva doneti čoveku radosne trenutke, kao što je, na primer, vest o rođenju unuka. Sa druge strane, ekstremno su retke situacije kada baš nikako ne možete pomoći pacijentu. Kada je reč o bolu koji pacijent trpi, medicina može veoma efikasno da ga ukloni. Ovde na Institutu imamo odeljenje koje se bavi terapijom bola. Kad čoveku odstranite bol, on bi da živi. Ima suicidnih pacijenata. Za ovo vreme koliko radim samo dvojica su uspela u svojoj nameri, a neke smo uspeli da odvratimo. Međutim, direktnih zahteva za eutanazijom još nisam imao - kaže dr Tomašević koji na Institutu radi poslednjih 17 godina. On smatra da bi bilo jako dobro kad bi u Srbiji postojala ustanova za smeštaj teško obolelih kojima onkološka terapija više ne pomaže.
Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i univerzitetski profesor u penziji, primarijus neuropsihijatar dr Dragoslav V. Ercegovac takođe je jedan od naših vrhunskih lekara koji se ne slaže sa legalizacijom eutanazije.
- Na osnovu dugogodišnjeg iskustva kao lekara, smatram da eutanaziju ne treba dozvoliti kod bolesti, pa čak ni kod povreda, jer uvek ima nade da bude bolje. Pa čak i kad nema nade, pitam se ko ima pravo da ubije čoveka. Sam to nikad ne bih mogao - kaže on.
Dr Ercegovac podseća da je na 39. skupštini Svetske medicinske asocijacije (Madrid, l987) usvojena Deklaracija o eutanaziji po kojoj je ona svrstana u neetički čin, ne samo sa medicinskog stanovišta, i nezavisno od toga da li namerno okončanje života zahteva sam pacijent ili njemu bliske osobe.
U SPC, kao i u većini drugih konfesija, eutanazija se smatra činom ubistva, a to je suprotno šestoj Božijoj zapovesti koja kaže: Ne ubij! Takođe se veruje da su takve paklene muke na kraju života čoveku na spasenje date. Dr Đorđe T. Vuković u tekstu 'Moralna dimenzija eutanazije', konstatuje da eutanazija otvara prostor za zloupotrebe: 'Zbog materijalnog interesa, zbog podele imovine, može se podsticati oboleli čovek na eutanaziju. Takav odnos razara ljubav supružnika, potire poštovanje potomaka prema precima, onemogućava zajednički život između različitih generacija i posledično narušava jedinstvo jednog naroda.'
Uprkos preovlađujućem otporu eutanaziji u svetu i kod nas, i moralnoj osudi verskih zajednica koje smatraju život Bogom danom milošću u čiji se kraj čovek ne sme mešati, paradoksalno je da prema istraživanjima javnog mnjenja u pojedinim zemljama većina stanovništva ima potpuno suprotan stav. Tako se, na primer u Velikoj Britaniji čak 80 odsto ljudi ne protivi eutanaziji, dok se takav čin u britanskom zakonodavstvu smatra ubistvom i zaprećena je kazna od 14 godina. Takođe, u poslednjim istraživanjima čak 60 odsto evropskih lekara priznalo je da svakodnevno prisustvuje pasivnoj eutanaziji, a čak 12 odsto ih je izjavilo da je bar jednom u karijeri učestvovalo i u aktivnoj eutanaziji. Svetlana Palić Holandski propisi za eutanaziju
- zahtev može podneti pacijent koji trpi nepodnošljive bolove
- zahtev mora biti dobrovoljan i podnet pri zdravom razumu
- mora potražiti profesionalno mišljenje i drugih lekara
- oboleli pacijent mora sam da donese odluku , da pri njoj ostane, da je više puta ponovi lekarima i rođacima
- najmanje dva lekara, od kojih jedan psihijatar, moraju da procene da li je pacijent u fazi bolesti kada je svako lečenje bezuspešno, da li teško pati i trpi nesnosne bolove
- lekari ne bi trebalo sami da predlažu eutanaziju kao opciju
- pacijent može ostaviti pisanu poruku
- komisija procenjuje da li je zakonska procedura ispoštovana Šta je eutanazija?
Pojam 'eutanazija' je grčkog porekla (eu - dobro, lako i thanatos - smrt), podrazumeva veštačko prekidanje života izazivanjem 'blage smrti' kod neizlečivih bolesnika. To je skraćenje života najčešće na zahtev bolesnika da bi se skratile njegove patnje, pod uslovom da je bolesnih pri čistoj svesti i da se zaista radi o neizlečivom stanju. Razlikuju se dve vrste eutanazije: aktivna, kada se direktno prouzrokuje smrt, i pasivna kada se ne primenjuje dalje lečenje, odnosno propušta se obaveza da se lečenje nastavlja i time se ubrzava proces smrti. Zloupotreba eutanazije
Incidenti u kojima se ideja eutanazije dovodi do svog apsurda svakodnevna su pojava u svetu. Poslednji takav incident stiže iz Australije gde je predstavljena 'mašna za umiranje' koja za samo nekoliko minuta izaziva smrt tako što ugljen-monoksid ubrizgava u cevčice koje se stavljaju u nozdrve obolelog pacijenta. Proizvodnja takve mašine je vrlo jeftina, tvrde autori, i iznosi između 10 i 13,5 dolara.
Nekoliko dana pre ove 'prezentacije', u američkoj državi Kaliforniji, grupa 'Hell on Erth' ('Pakao na Zemlji') pozivala je na koncert najavom da će se jedan teško oboleli mladić ubiti na pozornici u znak podrške legalizaciji eutanazije. Koncert je zabranjen, a taj vid reklame oštro su osudile tamošnje vlasti.
