Izvor: Blic, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milosrđe
Nedostatnost „milostinje", svedoci o simboličkoj vrednosti „prosjačenja" kao „društveno korisnog rada", čija je socijalna funkcija „dobar osećaj" i povlašćena pozicija „darodavca". Upotrebna vrednost oskudice, ukazuje na samu suštinu promene u polju razmenskog odnosa, karakterističnog za razvijena i bogata postindustrijska društva. U epohi koja je fascinirana fantazmom „više", strategijama „uvećavanja", u kulturi koja obavezuje na sve zamislive >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrste kvantifikacije, samopoštovanje ukalkulisano u čin davanja milostinje, donacije ili poklona, zavisi od izdašnosti iznosa.
Otuda ne treba da čudi što su danas aktuelni, barem sudeći prema onome čime nas zabavljaju svetski mediji, nova forma „humanitarnog rada", svojevrsni spektakli milosrđa, pomodne „ceremonije davanja". Na svetskoj sceni je prava pomama za siromašnima, ugroženima, i nesrećnima, za čije „izbavljenje" se međusono bore razulareni bogataši i moćnici raznih fela. Anđelina Džoli je nekoliko kopalja ispred Madone koja takođe želi da usvoji dete iz neke daleke, egzotične i po mogućstvu „divlje" kulture.
Utrkujući se za medijsku pažnju i za međusobno statusno odmeravanje, boreći se za primat u instrumentalizaciji bede drugih, i time za realizaciju „upotrebne vrednosti oskudice", razmaženi bogataši mogu da biraju između usvajanja dece, kupovine ćebadi za neki izbeglički kamp, ili pak sofisticirane forme turističkog obilaska oblasti pogođene upravo obnarodovanim vidom prirodne katastrofe.
Time se svakako pokazuje, da politička ekonomija savremenog sveta, u svojoj ogoljenoj formi, neutralizuje sve kategorije društvene teorije, da ih na izvestan način prazni od njihovog sadržaja i instrumentalizuje zarad realizacije „interesa" koji predstavlja regulativni princip društvene komunikacije.
Ova „demonstrativna galancija", namenjena pre svega medijskoj prezentaciji i promociji njenih aktera, poričući svaku suštinsku vezu sa kategorijom humanosti ili zbiljskog milosrđa, zapravo samo prikriva beskrupuloznost logike kapitala, i interesa koji mu stoji u osnovi.
