Izvor: Blic, 11.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević vladao gore od Turaka
Milošević vladao gore od Turaka
Imenovanje haških optuženika za nosioce ili kandidate na izbornim listama pojedinih stranaka za Džejmsa Lajona, direktora Međunarodne krizne grupe, može imati i svoje pozitivne strane, jer je to, kako kaže, 'na ironičan način dobro'.
- Mnogi su na Zapadu veoma neprijatno iznenađeni imenima optuženika na listama, ali to, po mom mišljenju, ima i pozitivne strane. Mislim da su oni sada priterani uza zid i da će se na ovim izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << videti koliku oni zaista podršku imaju u narodu. Oni pokušavaju da se sakriju iza naroda, a istovremeno navode da su patrioti - navodi Lajon. On smatra da su samo dvojica političara na Balkanu 'shvatila ulogu Tribunala' i naveo Aliju Izetbegovića i Vojislava Šešelja, koji su unapred najavili da će se u slučaju podizanja optužnice dobrovoljno predati Haškom sudu.
- Oni su shvatili da će se na osnovu haških suđenja pisati istorija Balkana i da u sudnici mogu da odbrane svoj narod. Šešelj je otišao u Hag i pokušava da skine odgovornost sa naroda. Ne želeći da se krije iza naroda, nastavlja svoju borbu - kaže Lajon i dodaje da bi i drugi optuženici to morali da urade ukoliko smatraju da nisu krivi.
Lajon, koji je već godinama prisutan na Balkanu, navodi da postoji nada da Srbija neće krenuti u pravcu suprotnom od onog kojim je krenula 5. oktobra 2000. godine.
- Kada pogledate istraživanja pred ove parlamentarne izbore, videćete da su građani u većini opredeljeni za proevropsku politiku. Više od 50 odsto građana je opredeljeno za neku od stranaka koje zastupaju reformski kurs - kaže Lajon. On dodaje da osim toga i sam tok predizborne kampanje navodi na zaključak da se u Srbiji dosta toga promenilo i da je nekada karakteristična nacionalistička retorika zamenjena temama koje prvenstveno govore o interesu građana.
Direktor Međunarodne krizne grupe za Srbiju ocenjuje da je ipak potrebno još mnogo toga uraditi da bi srpsko društvo 'ozdravilo u celini'. Jedan od preduslova za to je, prema njegovim rečima, i ozbiljno suočavanje sa prošlošću.
- Mislim da je neophodno da se Srbija suoči sa onim što se dešavalo tokom ratova na Balkanu. Mislim da treba jasno reći da su zločine činili pojedinci a ne narod. Ne može ceo srpski narod da bude odgovoran za zločine koje su pojedinci činili. Vi ste u Srbiji imali velike antiratne demonstracije, veliki broj ljudi je izbegavao da ide u rat... ne može se reći da su Srbi zločinci. Zločine su činili pojedinci. Govoreći o propustima DOS od 2000. do danas, Lajon ocenjuje da nije pravo pitanje šta su oni propustili, 'već šta su 5. oktobra zatekli'.
- Miloševićeva vladavina je u ekonomskom, političkom i moralnom smislu unizila Srbiju. Samo tokom inflatorne 1993. godine uništena je skoro kompletna srednja klasa, koja je u svim tranzicionim društvima glavni motor reformi. Sa te strane možda se može reći da je Miloševićeva vladavina bila pogubnija od pet vekova turske vladavine - navodi Lajon, koji je doktorirao na balkanskoj istoriji. Boris Drenča
