Izvor: B92, 26.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević: Zaslužujem priznanje za mir
Hag -- Sudjenje Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom u četvrtak je nastavljeno po optužnicama koje bivšeg jugoslovenskog predsednika terete za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini, javlja iz Haga specijalni izveštač B92 Ljubica Gojgić. Tužilaštvo i Slobodan Milošević dobili su po tri sata za svoje uvodne reči, posle toga uslediće saslušavanje prvih svedoka Tužilaštva, a pretpostavlja se da će jedan od prvih svedoka biti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrvatski predsednik Stjepan Mesić. Protiv Miloševića bi trebalo da svedoči ukupno 177 svedoka.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte upozorila je da će dokazni postupak u procesu protiv Slobodana Miloševića po optužnici za Hrvatsku i BiH biti teži zadatak za Tužilaštvo od završenog dela dokazivanja optužnice za Kosovo. "Nisam sigurna u proceduralan uspeh procesa koji počinje, manje je svedoka, zato je zadatak optužbe teži. Jugoslavija i dalje čuva ključ koji otvara put do jedinstvenih dokaza, bilo da je reč o svedocima ili o pristupu civilnim i vojnim arhivima koji je tužiocima uskraćen", rekla je ona u četvrtak u uvodnoj reči. Apelujući na sve zemlje da stave na raspolaganje svedoke ili činjenice koje mogu biti značajne u postupku protiv Miloševića po optužnici za Hrvatsku i BiH, ona je ponovila da je saradnja zvaničnog Beograda daleko od željene. "U prvoj fazi Jugoslavija je olakšala pristup dokazima i omogućila svedočenje, ali to je i dalje manjkavo, ta je saradnja teška i nepredvidiva i čini se potpuno bez želje ili interesa", upozorila je Karla del Ponte.
Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbacio je kao "lažne" navode optužnice koja ga tereti za ratne zločine u BiH i Hrvatskoj i ocenio da je Haški tribunal "nelegalan" i "sredstvo rata i zločina nad srpskim narodom". U uvodnoj reči, na početku dela suđenja po optužnicama koje ga terete za genocid u BiH i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Milošević je ocenio da su navodi optužnice - "lažni" i "apsolutno apsurdni". "Ja zaslužujem priznanje za zalaganje za mir, a ni Srbija, ni Jugoslavija nisu učestvovali u ratovima (u Hrvatskoj i BiH), pa ne mogu biti ni optužene za zločine", rekao je on. Milošević je kazao da "u BiH i Hrvatskoj nije bilo agresije, nego građanskog rata" i da su tamošnji Srbi "vodili odbrambeni rat". On je konstatovao da "lažna optužnica lišava Srbe svih osnovnih ljudskih prava - prava na život i na samoodbranu".
"Srbija ni SRJ nisu bile u ratu ni sa Hrvatskom, ni sa BiH. Upravo Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Stjepan Mesić su počeli rat sa Jugoslavijom i građanima Hrvatske i BiH, svojom secesijom i napadima na srpsko stanovništvo", istakao je on. Milošević je kazao da ne tvrdi da tokom tih ratova nije bilo ratnih zločina, čije su "žrtve bila sva tri naroda", ali da "nije bila kreirana takva atmosfera, ni politika". "Žrtve su bili svi narodi u bivšoj Jugoslaviji, gurnuti u rat od spoljnih sila i svojih bezumnih lidera. Rat im je bio nametnut", rekao je on, dodajući da su prostor za prve ratne zločine otvorile "nezakonite secesije" Hrvatske i BiH.
Optuženi je kazao da su on lično i Srbija "uložili sve napore da se postigne mir", dodajući da je, tokom rata u BiH, više hiljada Muslimana našlo utočište u Srbiji i da je medju njima bilo 850 boraca. On je podsetio da je, na primer, podržao pet medjunarodnih mirovnih planova za BiH. On je kazao da je rat u BiH izbio nakon što je održan referendum o nezavisnosti bez učešća srpske zajednice, što po važećem Ustavu nije bilo moguće. Milošević je podsetio da je srpska strana nakon toga prihvatila plan posrednika EU Žoze Kutiljera o ravnopravnosti sva tri naroda i kantonizaciji BiH, a da ga je Izetbegović odbio.
Milošević je kazao da ne osporava da su "Srbi (iz Srbije) pomagali Srbima iz BiH i Hrvatske da opstanu na svojim ognjištima", objašnjavajući da je tako sprečeno da nad njima "ponove genocid iz Drugog svetskog rata iste trupe koje su ga tada počinile pod komandom Hitlera i Musolinija". "Srbi su pomagali Srbima i to se ovde proglašava zločinom, a zašto onda nije zločin to što je Vatikan obezbedjivao novac za nabavku oružja Hrvatskoj. Zašto su Srbi zločinci, a Papa je sveti otac", upitao je optuženi. Za izazivanje ratova u bivšoj Jugoslaviji, Milošević je optužnio SAD i "nacionaliste, separatiste i snage koje su nestale u Drugom svetskom ratu".
On je kazao da je taj rat vodjen medijskom kampanjom, "intervencijama spoljne politike", "strašnim ekonomskim sankcijama koje se mogu nazvati genocidom nad srpskim narodom" i, na kraju, vojnim intervencijama protiv Srba u BiH i hrvatskom ofanzivom "Oluja" u Hrvatskoj, koje je nazvao "najvećim etničkim čišćenjem u istoriji", 1995. godine i bombardovanjem SRJ 1999. Milošević je za to okrivio tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, najavljujući da će ga pozvati kao svedoka. Cilj tog rata je bio da se razbije Jugoslavija i preuredi Balkan, rekao je on, a svrha optužnice je da "pretvori laži u istine". "Počinioci zločina žele da se oslobode odgovornosti i da ovu presudu iskoriste kao istorijsku istinu", naglasio je optuženi. Milošević, koji je tokom uvodne reči, pobijajući tvrdnje iz optužnice prikazao i dva filma o ratovima u Hrvatskoj i BiH, zaključio je da optužba "nema istinu u rukama, pa mora da izmišlja, manipuliše i izvodi lažne svedoke", ali da istina izlazi na videlo. Milošević će uvodnu reč nastaviti sutra, a nakon toga će tužioci izvesti svog prvog svedoka u dokaznom postupku za zločine počinjene u BiH i Hrvatskoj.
