Izvor: Vesti-online.com, 12.Mar.2015, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloš i Dejan
Da bi prehranio porodicu, Miloš S. iz Vršca dnevno radi 15 sati - devet provede u istovaru-utovaru cementa i drugog građevinskog materijala, a šest radeći za jedan restoran. Svoju dvojicu sinova, od kojih jedan boluje od cerebralne paralize, vidi samo uveče, kada su oni već u krevetu.
Na građevini zaradi 30.000 dinara, a na razvozu hrane još 20.000. Dakle, za 15 sati rada dnevno Miloš S. na kraju meseca dobije tek nešto više od 400 evra. U isto vreme, ne radeći apsolutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ništa, predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević i još troje članova tog tela dobijaju mesečno, prema pisanju "Blica", između 30.000 i 40.000 dinara. Valjda na ime minulog rada!
Jer su poslednji put na sednici komisije bili 30. juna prošle godine. Sada je mart 2015, a na njihove račune i dalje stižu pare za angažman na kontroli izbornih rezultata.
Da hoće, srpski premijer bi taj bezobrazluk svojih ljudi, pogotovo Đurđevića koji prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije mesečno po raznim osnovama (članstvo u komisijama, odborima, zavodima, vanrednoj profesuri...) primi 454.356 dinara, mogao da reši za sekundu. Ali neće.
Miloš i Dejan su srpska svakodnevica, oni su simboli Vučićeve Srbije, prvi jer mora da radi kao stoka da bi opstao i drugi koji opstaje zarađajući odlično na prodaji magle?!
Poslovni ambijent jednom i drugom napravio je reformator Vučić kome za taj poduhvat stižu pohvale raznih evropskih zvaničnika. U tako reformisanoj Srbiji Miloš S. sanja slobodan dan da bi po dnevnoj svetlosti mogao da vidi svoju decu, a Dejan se budi sa članstvom u novoj državnoj komisiji ili agenciji gde će se ogrebati za još neku stotku evra koje će mu biti isplaćene iz državnog budžeta. Iz iste one kase u kojoj nema para za lečenje Miloševog sina, ali ima za Dejanove honorare.
Može Aleksandar Vučić da piše srcedrapajuće literarne sastave o cvrčcima i mravima koliko god hoće i može da zapomaže što eto, Srbi, naročito oni umni, nemaju razumevanja za njegove "prvi put u novijoj srpskoj istoriji" projekte, ali ne može Milošu S. iz Vršca da gleda u oči a da ne pocrveni, i prodaje mu priče o stezanju kaiša.
Može Vučić koliko god hoće da se hvali svojim danonoćnim radom (naodmarao se valjda protekle dve decenije dok je dangubio), ali će masovni aplauzi izostajati sve dok oko njega, njegovom voljom budu postojali i ordinirali razni Dejani.
Oni i onakvi iz državne uprave kojima je Vučićeva ministarka Kori Udovički stavljajući svoj potpis na novi kolektivni ugovor o radu, omogućila da bez obzira na mere štednje, dobiju sve što traže, od posebnih novčanih nagrada do posebnog, naravno plaćenog odsustva. Mediji su izračunali da je Kori činovnicima priznala pravo na više plaćenih slobodnih dana nego što ih je predvideo Zakon o radu - čak 114, i to bez redovnog godišnjeg odmora?!
Da su rudari, kao što nisu, deo resora koji vodi gospođa Udovički, možda njihovi predstavnici ne bi morali da ulože toliko truda da ospore zahteve svojih poslodavaca, nadležnih ministarstva.
A oni što sede za kompjuterima i čitaju Vučićeve lamentacije o cvrčcima i mravima zahtevali su manje novca za lečenje rudara obolelih u jamama, manje za stipendije deci poginulih rudara, manje za njihove tople obroke, manje za otpremnine za one koji dočekaju penziju, manje, manje, manje...
Pozorišni reditelj i glumac Radoslav Milenković kaže da ne zna gde živi premijer Srbije.
- Hajde neka on uzme 25.000 mesečno i svima nama pokaže kako se s tim živi - predložio je Milenković i zaključio:
"Nije sporno da bismo svi u Evropu, jer tamo ima hleba, posla, lepih izloga. Nije sporno ni da bismo i evropski sistem vrednosti. Ali, znači li to da treba da kažem - nema veze što ovi gladuju, idemo mi u Evropu."
Nastavak na Vesti-online.com...
