Izvor: B92, 02.Maj.2021, 20:11
Milorad Ulemek Legija, organizator atentata na prvog srpskog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića
Iako je Ulemek osuđen zbog ubistva premijera Đinđića, o političkoj pozadini ubistva se još uvek ne zna skoro ništa.
Drugi maj 2004. godine.
Dva žandarma stoje ispred porodične kuće Milorada Ulemeka Legije u Beogradu, kada iz nje izlazi neuredan muškarac sa bradom i dugačkom raspuštenom kosom.
Kaže im da želi da se preda, a oni ga pitaju da se predstavi.
"Bio je to Legija, ali momci ga nisu prepoznali", seća za BBC na srpskom Goran >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Radosavljević Guri, tadašnji komandant Žandarmerije.
"Tražio je da zovu baš mene da ga uhapsim jer smo bili dugogodišnji prijatelji i poznavali smo se sa ratišta na Kosovu."
Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), Crvenih beretki, u trenutku hapšenja bio je osumnjičen za ubistvo prvog srpskog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića.
Ulemek je 2007. osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo Đinđić. Dve godine ranije, osuđen je na istu kaznu za ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, te na 15 godina za pokušaj atentata na opozicionog političara Vuka Draškovića.
Tokom suđenja koje je trajalo nešto više od tri godine, Ulemek nije otkrio eventualne naručioce ubistava.
Ulemek piše u knjizi kako je iz Francuske otišao da bi se "1990-ih vratio u otadžbinu radi odbrane srpskog naroda".
Po izbijanju sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, priključuje se paravojnoj Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana, poznatijoj kao Arkanovi tigrovi, koja je godinama ratovala van granica Srbije.
Advokat Aleksandar Kovačević, koji zastupa Ulemeka, opisuje klijenta kao "profesionalnog vojnika koji je vojno obrazovanje i veštine stekao u jednoj od zemalja Evropske unije".
"Ta znanja i običaje primenjivao je i kasnije u životu, a što mu je pomoglo da prihvati nametnute norme i obaveze, pre svega kao zaposleni u državnoj službi", kaže on za BBC na srpskom.
Vojnik je reč kojom su, kaže Mile Novaković, tadašnji zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije, mnogi opisivali Ulemeka.
U poslu se, dodaje on, videlo da je iz Legije stranaca preneo krutu disciplinu.
"On je bio neprikosnoveni vladar, svi su bili očarani njime", kaže Novaković.
Međutim, Korać smatra da se o Ulemeku "stalno gradio neki mit".
"Mediji su pisali kako zna da svira klavir, to je besmisleno. On je jako ograničenih sposobnosti", tvrdi psiholog Korać.
Po završetku ratova u Bosni i Hrvatskoj, Ulemek je pristupio Jedinici za specijalne operacije (JSO) pri Državnoj bezbednosti Srbije.
Jedinica je osnovana 1996. godine i u javnosti je bila poznata kao Crvene beretke.
JSO je, tvrdi novinar Vremena Miloš Vasić u knjizi Atentat za Zorana Đinđića, osnovana protivzakonito.
"Nije bilo nikakvih zakonskih osnova da DB osniva sebi takvu jednu jedinicu, pogotovo sa takvom vatrenom moći", piše Vasić.
Jedinica je imala, između ostalog "i službu za psihološko-propagandna dejstva sa kompletnom TV produkcijom",
Ulemek je postao komandir ove jedinice 1998. godine, u vreme izbijanja oružanih sukoba između bezbednosnih snaga Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova, gerilskog separatističkog pokreta Albanaca na Kosovu.
"Legija je u to vreme bio jedan od najsposobnijih vojnika", kaže Radosavljević koji za Ulemeka kaže da je "bio hrabar, pouzdan, pravi profesionalac."
Međutim, okarakterisati Ulemeka samo kao vojnika je pogrešno, dodaje Novaković, danas policijski pukovnik u penziji.
"On je, zapravo, bio kriminalac", kaže on.
"Došao je iz tog kriminalnog miljea i svidelo mu se da tu ostane."
Ulemek je, kaže Novaković, to mogao sebi da priušti jer je "sama JSO bila formirana mahom od kriminalaca i od ljudi koji su došli 1990-ih iz ratnog vihora i tu našli uhlebljenje".
Korać kaže da je motiv pravljenja jedinice bila "pljačka i teški zločini prema civilnom stanovništvu" u Srbiji.
"Legija je simbol te jedinice", kaže Korać.
"To je jedan od najmračnijih perioda u novijoj srpskoj istoriji i večna sramota."
Novinar Miloš Vasić piše da su, po smeni Miloševića sa vlasti 2000. godine, pripadnici Zemunskog i Surčinskog klana Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici "prodali ciglu".
Ovaj izraz vezuje se za potez kada kriminalci nekome ponude da ga čuvaju, a zapravo ga čuvaju od samih sebe.
Vasić piše kako su sredinom 2000. članovi Zemunskog i Surčinskog klana shvatili da će Milošević otići sa vlasti, te su počeli da se pojavljuju na demonstracijama i protestima Demokratske opozicije Srbije (DOS) i nudili se liderima kao obezbeđenje.
I sam Đinđić je kasnije potvrdio da se sreo sa Ulemekom 4. oktobra 2000. godine.
Dan kasnije, Ulemek je izveo pripadnike JSO na ulicu, bez upotrebe sile prema demonstrantima i opozicionim liderima.
Goran Radosavljević kaže da se sa Ulemekom družio, a posle 5. oktobra i sarađivao.
"Naši životi su onda postali različiti. Ne bih da komentarišem nakon toga njegove postupke, to je bio njegov lični izbor", dodaje,
Posle euforije koja je zavladala većim delom Srbije posle pada Miloševića i njegovog režima, prva godina novog veka veoma brzo donosi raskole unutar novih vlasti u zemlji.
Dok jedna struja zastupa istrage postupaka Miloševićeve vlasti i čvrstu saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine - isporučivanje optuženih, uključujući i bivšeg predsednika Srbije, druga, predvođena Vojislavom Koštunicom, smatra da takvi postupci nisu u skladu sa najvišim pravnim aktima zemlje.
Posle trodnevnih pregovora, pripadnici JSO-a hapse Miloševića 1. aprila 2001. godine, navodno dobivši uveravanja da bivši predsednik neće biti isporučen Međunarodnom sudu u Hagu.
Prema nekim svedočenjima, ćerka Miloševićeva ćerka Marija je pucala tokom hapšenja, a metak je okrznuo samog Ulemeka.
'Paradržavni kartel' koji vlada Srbijom.
Ovako je Nenad Dimitrijević, profesor na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti u knjizi Srbija kao nedovršena država nazvao sistem u zemlji koji je doveo do ubistva Zorana Đinđića.
Kartel su, po njegovom mišljenju, zapravo bile kriminalne organizacije poznatije kao Zemunski i Surčinski klan, umešane u čitav niz ubistava, otmica i pljački u Srbiji početkom 21. veka.
Tokom istrage i kasnijeg sudskog procesa, utvrđeno je da je Ulemek bio jedan od ključnih ljudi Zemunskog klana.
U novembru 2001, pripadnici JSO-a organizuju pobunu u znak protesta protiv hapšenja dvojice optuženika za ratne zločine i njihovo isporučivanje Haškom tribunalu,
Posle pobune, vlada Zorana Đinđića osniva tužilaštvo i sud za organizovani kriminal, a prva istraga bila je usmerena na pripadnike Zemunskog klana, sa kojima je, ispostaviće se kasnije, bio povezan i Ulemek.
Ulemeku je 2001. donela penzionisanje koje je usledilo po hapšenju zbog tuče u jednom beogradskom klubu.
"Kriminalci oko Legije su se okupili u Zemunski klan i tako operisali", kaže Korać.
Ulemek je tih godina retko bio pred očima javnosti, sve do ubistva premijera Đinđića.
Miloš Vasić u knjizi piše da je atentat na Đinđića izvršen 12. marta jer je bilo planirano Legijino hapšenje nekoliko dana kasnije, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja ubistva.
Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, takođe pripadnik JSO, prethodno godinama aktivan na ratištima širom bivše Jugoslavije.
Ključni za suđenje za ubistvo premijera bili su iskazi svedoka saradnika, kaže Korać, koji je bio i predsednik Komisije za ispitivanje obezbeđenja Zorana Đinđića.
"Jedva smo napravili Specijalni sud, a bilo je predloga da se on ukine", kaže Korać.
"Pitanje koje ostaje je - zašto neko nije želeo suđenje? U tom kovitlacu su se verovatno neki plašili da se njihovo ime ne pomene", kaže Korać.
Na suđenju se sve promenilo, misli Novaković, kada je Zvezdan Jovanović ispričao svoju priču.
"On nas je bukvalno odveo na sva mesta - na Bubanj potok gde je bio prvi pokušaj ubistva, na Frušku Goru gde je upucan Stambolić", kaže Novaković.
"Kada je taj snimak pušten na suđenju, sve je bilo drugačije."
Politika iza atentata
Ipak, politička pozadina ubistva premijera Đinđića nikada nije utvrđena.
"Kad se Legija predao, odveli su ga i više niko ništa nije mogao da ga pita", kaže Novaković.
JSO je rasformirana dve nedelje posle Đinđićevog ubistva, zbog sumnje da je deo pripadnika jedinice bio umešan u atentat, što je kasnije na suđenju i dokazano.
Mnogi njeni članovi su nakon atentata optuženi za najteža kriminalna dela, ubistva, otmice, razbojništva, a neki od njih su i osuđeni.
U operaciji Sablja razjašnjeni su brojni zločini pripadnika JSO poput otmice i ubistva bivšeg predsednika Srbije Stambolića.
Uhapšeni su bliski saradnici Vojislava Koštunice zaduženi za bezbednost, jer su neposredno pre ubistva imali kontakte sa Zemunskim klanom.
Oslobođeni su nakon nekoliko meseci, uz odštetu zbog nezakonitog privođenja.
Korać i danas tvrdi da Ulemek nije mogao sam da organizuje ubistvo premijera.
"Bio je instrument u nečijim rukama, a na suđenju to nije moglo da se otkrije", kaže on.
Tokom izricanja presude, Nata Mesarević, predsednica Sudskog veća, rekla je da ko je i šta sa Miloradom Ulemekom Legijom razgovarao u noći njegove predaje - "možda treba istražiti u nekom drugom krivičnom postupku".
A taj krivični postupak se nikada nije dogodio.
Advokat Milorada Ulemeka Aleksandar Kovačević
Advokat Kovačević tvrdi da su prema presudi, "utvrđene okolnosti ubistva koje su suprotne zakonima fizike pa i zdravoj logici".
"Više je nego jasan odgovor na pitanje da li su tokom krivičnog postupka utvrđene sve činjenice i iz kog razloga je sud odbio više od 80 predloga odbrane radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja.
"Milorad Ulemek je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, iako je krivični zakon koji se morao primeniti i bio je primenjivan u drugim sličnim predmetima, propisivao maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina", tvrdi njegov advokat.
Politika je tokom suđenja, tvrdi advokat Kovačević, "upravo i dovela do takve presude, izvršila pritisak na medije, nadležne organe i sudstvo".
"Inicijatori postupka su unapred proglasili Milorada Ulemeka i pripadnike JSO-a atentatorima, kako bi ih unapred proglasili krivima i označili kao ubice pokojnog dr Zorana Đinđića", kaže on.
Tadašnji državni vrh je "upravljao postupkom", tvrdi Kovačević i dodaje da nema dovoljno prostora da navede "sve namerne i nenamerne propuste tokom tog postupka".
"Dokazi su se skrivali i uništavali, predlozi odbrane odbijali, iskazi su se iznuđivali, sve je urađeno tako da se prihvati samo ono što se uklapalo u unapred smišljenu priču", tvrdi Kovačević.
"Možete da zamislite kakvi su bili propusti kada je o njima knjigu ''Treći metak'' napisao jedan od oštećenih - ranjeni radnik obezbeđenja premijera - Milan Veruović", kaže Kovačević.
"Ovo je bilo krajnje neophodno kako bi se preusmerio i tok krivičnog postupka, a i javno mnjenje sa pravih izvršilaca.
"Na taj način je tadašnja vlast pokušala da prikrije sopstvenu nesposobnost za jednu od osnovnih funkcija zbog kojih postoji - bezbednost svakog građanina, bezbednost zemlje, a time, naravno, i bezbednost premijera".
"Kaznu zatvora, kao i boravak u pritvoru tokom sudskog postupka, Ulemek izdržava apsolutno izolovan bez ikakvog kontakta sa drugim licima više od 17 godina", kaže advokat.
On dodaje da je osuđeni "bez kontakta sa drugim osuđenicima, boravi u ćeliji veličine devet kvadrata, u kojoj po Pravilniku o kućnom redu provodi 22 sata dnevno pod audio-video nadzorom dve kamere, gde ne postoji ni trenutak privatnosti".
"Bilo kakve posete drugih lica, osim najbližih članova porodice i advokata, nisu dozvoljene.
Za više od 17 godina u zatvoru, Ulemek "nema ni jedan disciplinski prekršaj, dok prema zvaničnom zavodskom izveštaju, iskazuje posebno dobro vladanje i ponašanje", kaže Kovačević.
"Prema njemu se ne primenjuje rehabilitacioni program, nema pravo na školovanje i usavršavanje, tako da imamo jednu paradoksalnu situaciju u ovom slučaju, a to je da se Ulemek svojim aktivnostima samorehabilituje", tvrdi advokat navodeći da je Ulemek napisao nekoliko desetina romana i scenarija tokom boravka u zatvoru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
