Izvor: Šumadija Press, 04.Nov.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionski uvoz “krpa” bez kontrole
Dok osiromašeni građani hrle u prodavnice sa polovnom garderobom čiju ispravnost niko ne kontroliše, domaće tekstilne firme su na ivici kolapsa.
U poslednjih godinu dana, u Kragujevcu je broj prodavnica koje trguju polovnom garderobom povećan pet puta. Za to vreme, cene u ovim radnjama pale su bar duplo.
Ponuda polovne garderobe u gradu i dalje raste jer za 500 do 1.000 evra od otpremnine može se pokrenuti biznis. Internet oglasi krcati su ponudom tipa >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << “prodaja polovne garderobe na veliko”, a roba stiže iz Austrije, Nemačke, Italije, Holandije, Mađarske.
Za trgovce polovnom garderobom ni sa inspekcijama nema mnogo problema – bitno je da je jasno naznačeno da je u pitanju polovna roba. Međutim, kupci treba da znaju da prodavci nemaju nikakvu obavezu da robu čiste.
“Second hand” bum
Lane je u gradu na Lepenici bilo pet “second hand” prodavnica u širem centru grada, u Ulici Save Kovačevića, Svetozara Markovića, kod Pošte i kraj pijaca. Danas ih je oko 25 i to samo u širem centru rada. One po prigradskim naseljima nisu uračunate, kao ni “radnje” koje posluju iz kuća i preko oglasa.
Broj ovakvih prodavnica počeo je da raste prošlog proleća, a danas se desi da u par dana budu otvorene dve radnje na par stotina metara razdaljine. To rečito govori o standardu građana.
Cene polovne garderobe drastično su pale od lane. Prošle godine su pantalone koštale od 700 do 1.200 dinara, a danas se mogu pazariti i za 50 dinara.
– Majice su lane koštale od 300 do 700 dinara, pantalone od 700 do 1.200, mantili od 800 do 2.500, haljine od 1.200 do 2.000. Sada je stanje drugačije. Postoje dve ili tri radnje gde je garderoba nešto skuplja, do 2.500 dinara, ali su tu stvari čiste, bez oštećenja, a ima i brendirane odeće. Druga vrsta radnji su one gde ništa nije skuplje od 600 dinara. U njima 90 odsto robe košta 300 dinara. I na ovakvim mestima se može “naleteti” na odličan komad garderobe. Od drugog dana po pristizanju robe, svakog sledećeg cena pada, sve do 50 dinara po komadu, a onda stiže nova roba – objašnjava Radmila, koja ima višegodišnji “staž” kupovine u radnjama sa polovnom garderobom.
U ovakvim prodavnicama kupci tradicionalno ne žele da pričaju za medije. Neće ni prodavci. U jednoj “second hand” radnji trgovci rekoše da njihova konkurencija ne želi da priča zbog sumnjivog porekla robe.
– Mnogo trgovaca pazari najjeftiniju robu na džak, koja košta tri evra za 30 kilograma krpa. Pitanje je kakva je higijena ove robe – kaže jedna vlasnica radnje u centru grada.
Prodavačica Milena Andrić pristala je da objasni stanje stvari, jer, kako reče, radi u trgovini gde se prodaje samo roba koja je “prošla” hemijsko čišćenje.
– Ovako posluje samo nekoliko radnji u gradu. Ja robu dobijam na komad, ne na džak i na kilo. Sve je očišćeno, što za većinu radnji ne bih garantovala – kaže Milena.
Za nešto više od godinu dana Kragujevac je dobio dve radnje sa polovnom garderobom nedaleko od Kliničkog centra, jednu kod “Pionira”, po jednu kod Velikog parka i kod Nove crkve, po jednu kod Socijalnog i “Proleće kafane”, tri kod zelene pijace, dve iznad Apelacionog suda, jednu kod “Paligorića”….
Roba (ne) mora da bude ni očišćena?
Vlasnici radnji koje trguju polovnom garderobom u prednosti su i što se tiče odnosa sa inspekcijama, a žalbi na kvalitet polovne robe gotovo da i nema.
Milioni za uvoz polovne robe
Prema podacima Uprave carina iz prošle godine, u Srbiju se mesečno uveze između 150 i 200 tona polovne garderobe. Za prva četiri meseca lane, vrednost uvezene nove garderobe premašila je 70 miliona evra, dok je vrednost uvezene polovne garderobe dostigla sumu od 750.000 evra.
Nošena odeća koja je klasifikovana kao ekstra kvalitet i prve klase može se uvoziti bez posebne dozvole, dok je nabavka polovnih stvari lošeg kvaliteta zabranjena.
Zoran Nikolić iz Udruženja za zaštitu potrošača kaže da je trgovac polovnom garderobom obavezan samo da jasno naznači da je u pitanju polovna roba.
– Kod ove robe, samim tim što je polovna, ne mora da stoji ni deklaracija jer to nije prvo stavljanje u promet. Nema potrebe ni da prodavac ima potvrdu o kontroli kvaliteta. Ja sam siguran da ta roba, pre nego što bude stavljena u promet, prođe neku vrstu čišćenja zbog toga što niko neće ući u radnju koja neprijatno miriše. Tu oblast najbolje uređuje zakon tržišta, konkurencija – kaže Nikolić.
Polovna roba u Srbiji se kupuje od veleprodaja, na kilogram i košta od jednog evra pa sve do 40 evra. Roba je, kako reklamira većina veleprodaja, apsolutno higijenski ispravna, jer pri uvozu kupuju robu sa sertifikatom o poreklu i o čistoći.
Odeća se pre izvoza tretira specijalnom parom u komorama koje ubijaju bakterije i gljivice, tvrde trgovci. Da li je to zaista tako, niko ne garantuje.
Dok građani kupujući polovnu garderobu daju veštačko disanje kućnom budžetu, “second hand bum” lagano sahranjuje tekstilnu industriju Srbije, koja već kleca pred ponudom iz Kine.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
