Izvor: Blic, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionske štete zbog krađe kablova
Lopovi u Srbiji godišnje ukradu stotine kilometara bakarnih kablova koje koriste „Elektrodistribucija" i „Telekom". Građani zbog takvih krađa ostaju i danima bez struje, a zbog slabe zakonske regulative lopovi brzo izlaze iz zatvora i obično nastavljaju sa svojim kriminalnim aktivnostima.
Bakar koji se izvuče iz ukradenih kablova brzo završava na otpadima, a zarada koju imaju kradljivci i preprodavci na crnom tržištu nije beznačajna. Uobičajena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dužina koja se krade je oko tri metra, ili u zaradi oko tri hiljade dinara. Međutim, šteta za preduzeća je znatno veća. Zbog nekoliko odsečenih metara mora se menjati i više od sto metara kabla. Kako za „Blic" kaže portparol EDB Beograd Sandra Alagić, „samo u poslednjih mesec dana u Beogradu je ukradeno pet kilometara bakarnih kablova koje koristi 'Elektrodistribucija’, a šteta iznosi više stotina hiljada evra".
Ulica Tošin bunar u Novom Beogradu, deo oko Pančevačkog mosta i takozvane favele ispod autoputa, mesta su gde na crnom tržištu može da se kupi bakar. Oronula baraka u ulici Đure Đakovića u Beogradu, u blizini Pančevačkog mosta, na prvi pogled ne izgleda kao mesto gde može bilo šta vredno da se kupi. Reportera „Blica" dočekuje tridesetogodišnji mladić i dva dečaka.
- Šefe, šta ti treba? Imamo sve, karburatore, gume, daske, sve je na prodaju - kaže mladić, odmeravajući ozbiljnost kupca.
- Može li da se kupi bakar?
- Ima, ima. Za 320 dinara dobiješ kilogram. To je cena, i nema razlike da li je prva, druga ili treća kategorija. Može da se uzme sečeni bakar, otpaci, kolutovi, topljeni, kako kome odgovara - naširoko objašnjava „trgovac". Ipak, na pitanje gde je nabavio bakar, dobijamo samo osmeh.
U policiji ističu da sve čine kako bi sprečili takve krađe.
- Ali, policija se u ovakvim slučajevima nalazi pred zidom jer nema konkretnog dokaza koji bi mogao potvrditi da je otkupljivač znao da je u pitanju ukradena roba - kažu za „Blic" u policiji.
Kablovi se kradu podjednako i u celoj Srbiji, pa su u Vojvodini uporni kradljivci za samo nekoliko meseci oštetili desetak trafo-stanica, ostavljajući okolno stanovništvo satima bez struje. Lopovi su na teritoriji od Kladova do Preševa od početka ove godine ukrali čak 41,5 kilometara bakarne žice, čime su napravili štetu od 17,6 miliona dinara.
Probleme sa kradljivcima kablova ima i „Telekom Srbija". U tom preduzeću za „Blic" kažu da zbog nekoliko metara ukradenih telefonskih kablova bez linije može da ostane i dve hiljade pretplatnika. Zamena kablova posle jedne krađe košta „Telekom" između 250.000 i 2,5 miliona dinara. Šteta za ovo preduzeće, zbog ukradenih kablova i prekida veza, od decembra 2006. do marta 2007. godine, prelazi četiri miliona dinara.
U EPS-u i „Telekomu" kao jedini način zaštite od kradljivaca vide u obezbeđenju većih trafo-stanica i telefonskih stanica. Međutim, ni to nije idealno jer nemaju dovoljno ljudi koji bi zaštitili sve objekte. Jedan od primera iz Negotina kada je grupa lopova koristila vozilo montera i tako neometano krala naočigled meštana okolnih sela, koji su mislili da su dežurna ekipa „Telekoma", više je nego dovoljan argument da država mora pooštriti kaznenu politiku.
Naime, prema Krivičnom zakonu Srbije, krađa kablova se najčešće smatra sitnom krađom jer dobit lopova ne prelazi 15.000 dinara.
Za to krivično delo zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci. Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić ističe za „Blic" da bi trebalo pooštriti krivični zakon u takvim slučajevima, jer je šteta ogromna.
- Ovo bi moglo da se podvede pod oštećenje tuđe stvari, koje se obično goni po privatnoj tužbi, ali u ovim slučajevima, pošto su ugroženi građani, treba uvesti gonjenje po službenoj dužnosti - navodi Ilić i dodaje da bi Ministarstvo pravde moglo da inicira pooštravanje kazni za tu vrstu kriminala.
Pomažu im radnici?
Priliku da dobro zarade kradljivci bakra vide i na Površinskom kopu '’Drmno’’ u Kostolcu, gde se najčešće kradu energetski kablovi kojima se strujom snabdevaju crpne pumpe i transportne trake.
- Oni su toliko dobro ovladali tehnikom skidanja izolacije sa bakarnih provodnika. To rade veoma brzo, često na mestu krađe ili u obližnjim njivama, da na toj brzini mogu da im pozavide i najbolji električari. Posle krađa energetske provodnike seku na manje komade i odnose ih peške, biciklima i neregistrovanim automobilima. Te krađe ne bi mogli da izvode da nemaju logističku podršku od nekih radnika iz preduzeća koji isključe napon dok oni iseku kabl - kaže za „Blic" Dragoslav Đokić, upravnik preduzeća „Kostolac usluge".
Stručni lopovi
Nadležne u „Elektrodistribuciji" i „Telekomu" iznenađuje i stručnost lopova. Sreto Palalić, direktor ogranka „Elektrovojvodine" „Elektrodistribucije" Novi Sad, kaže da radove na trafo-stanicama obavljaju obučeni ljudi sa specijalnom opremom i da čak i tada postoji rizik od povreda. Trafo-stanice koji su meta lopova nalaze se na stubovima visokim do 13 metara, gde je srednji napon od 20.000 volti. Kradljivci prvo motkama izbiju osigurače, zatim bace trafo na zemlju, ispuste iz njega ulje, koje se čak može koristiti kao gorivo, a zatim iseku bakarne namote.
- Prosto je iznenađujuće kako ti ljudi uspevaju da izvrše krađu a ostanu nepovređeni - navodi Palalić.
