Izvor: Blic, 01.Sep.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionska šteta za sitnu „zaradu“
Kradljivci bakra odnose sve što im se nađe na putu. „Zaradu” koju ostvaruju je mizerna. Od privatnih otpada koji obično otkupljuju ovakvu „robu” mogu da dobiju nekoliko hiljada dinara, a šteta koju naprave meri se u milionima. Na meti je sve. Od telefonskih kablova, šahtova do skulptura i saobraćajnih znakova.
Poslednju slučaj dogodio se pre tri dana u Novom Beogradu kad su lopovi ukrali 30 metara strujnog bakarnog kabla. Samo nekoliko dana ranije, isto u Novom Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na meti kradljivaca bili su i telefonski bakarni kablovi. Osim kablova, nestaju i poklopci na šahtovima, slivničke rešetke, ali i skulpture, oluci, kao i saobraćajni znaci.
Krađom samo nekoliko metara telefonskog kabla, bez signala ostaje hiljade Beograđana. To je bio i slučaj sredinom prošle nedelje u Bulevaru Arsenija Čarnojevića kad je telefonski saobraćaj bio u prekidu za oko šest hiljada korisnika.
- Na poklopcima postoji zaštita u vidu jedinstvenog ključa, ali krađe kablova se i pored toga dešavaju - navode u „Telekomu”.
Među, preduzećima kojima kradljivci nanesu najviše štete je i „Elektrodistribucija Beograd”. U ovom preduzeću ističu da se šteta na godišnjem nivou meri desetinama miliona dinara. Zarad profita od nekoliko hiljada dinara, krađom strujnih bakarnih kablova lopovi ugrožavaju svoju, ali i bezbednost svojih sugrađana.
U JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija” ističu da su krađe poklopaca šahtova, slivničkih rešetaka i hidranata svakodnevne. U toku prošle godine ovom preduzeću naneta je šteta od 12 miliona dinara. Neobezbeđeni šahtovi već su se "pokazali na delu”, a "rezultat” je više težih i lakših povreda građana.
- U proseku dnevno nestanu tri slivničke rešetke i jedan kanalizacioni poklopac. U prvih pet meseci ove godine ukradeno je oko 170 slivničkih rešetaka, oko 30 poklopaca kanalizacionih šahtova, oko 100 poklopaca šahtova vodovoda, a više od 10 parkovskih česama je ukradeno ili polomljeno - kažu u "Vodovodu i kanalizaciji”.
Veoma je opasna i krađa saobraćajnih znakova, koja je isto tako česta, naročito „stop" ili za jedan smer, jer to može izazvati direktan sudar zbog nedovoljne informisanosti vozača.
Na meti kradljivaca su i spomenici, a umetnine od bronza, mesinga i bakra završavaju na otpadima kao sekundarne sirovine. Sredinom maja ukradeno je šest bronzanih skulptura u obliku golubova sa fontane „Buđenje” ispred Paviljona „Cvijeta Zuzorić”, a nedugo zatim ukradena je i figura dečaka sa Čukur česme.
Skulpture su, zajedno sa figurom dečaka, ubrzo pronađene na jednom otpadu na Zrenjaninskom putu. Pre dvadesetak dana ukradena je i bronzana ploča sa ulazne kapije Arhiva Srbije, teška oko deset kilograma. Međutim, na umetnine nisu „imuni” samo lopovi, već i vandali. Sredinom avgusta polomljena je i bista francuskog pesnika i političara Alfonsa Lamartina.
Lopovima ne predstavlja nikakav problem ni da ukradu bakarne oluke od nekoliko metara, pa čak i nekoliko desetina metara. Sredinom aprila ukradeno je 30 metara bakarnih oluka u Lominoj ulici. Ranije tokom istog meseca, u 13 zgrada u Novom Beogradu onesposobljeni su liftovi tako što su kradljivci odneli deo pogonske grupe, bakarne namotaje odkočnog magneta lifta. Lopovi kradu i kante za otpatke, kontejnere ili njihove delove.
Na meti crkve i groblja
Od kraja aprila do kraja juna na meti lopova nekoliko puta bila je Crkve svetog Save na Vračaru. Krajem juna odneta su tri oluka od po četiri metra. Krađe na gradskim grobljima su dugogodišnji problem, a lopovi kradu vaze, cveće, kandila, kao i ograde na grobljima. Najčešće su krađe na Novom, Centralnom i Topčiderskom groblju. Ukradeno cveće preprodaje se na ulicama, a predmeti od mesinga i bakra završavaju, najverovatnije u privatnim livnicama i topionicama.
Cene na tržištu
U zavisnosti od kvaliteta, bakar se na otpadima otkupljuje za 300 do 500 dinara, mesing za 200 do 300 dinara, bronza od 250 do 300 dinara, a aluminijum za 60 do 110 dinara po kilogramu.
- Otkupljujemo sve vrste sekundarnih sirovina, pa tako i aluminijum, mesing, ali i bakar koji se dobija iz podzemnih i nadzemnih kablova. Dešava se da ljudima ostane višak prilikom gradnje, pa neće da bace kablove nego ih daju u otkup. Zbog toga ne možemo da utvrdimo odakle nekome kablovi. Međutim, kad stalno isti ljudi donose velike količine kablova uzmemo im podatke u slučaju neke kontrole - kaže vlasnik jednog stovarišta.
