Izvor: Blic, 31.Avg.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni propadaju u skladištima
Banjaluka - Mada inspektori Uprave za inspekcijske poslove RS u toku samo jedne godine zaplene ogromne količine robe vrednosti i do nekoliko miliona maraka, ona godinama leži u skladištima. Zbog sporosti sudova i neažurnosti nadležnih, samo mali deo oduzete robe se proda i na taj način delom pokriju troškovi skladištenja. Simbolične su i količine koje se doniraju socijalnim ustanovama ili humanitarnim organizacijama.
Tržišni inspektori RS su samo prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine oduzeli robu u vrednosti od 544.276 KM i predali je Direkciji za robne rezerve RS. Uskladišteni su i dragoceni metali poput zlata ili srebra i razni tehnički uređaji. Uprkos tome, direktor Direkcije Radovan Samardžija tvrdi da se većinom radi o bezvrednoj robi sa uličnih tezgi i kineskog porekla.
„Problem kod oduzete robe jeste to što ona nema nikakvu vrednost, kao na primer roba sa tezgi, kineska roba poput odeće, obuće, igračaka, sličica ili čestitki, pa joj je veoma teško odrediti upotrebnu i tržišnu vrednost kako bi se njenom prodajom pokrili troškovi transporta i skladištenja”, kaže Samardžija.
Tačne podatke kolika se količina i vrednost zaplenjenih proizvoda nalazi u skladištima Direkcije od direktora nismo dobili, ali podaci Tržišne inspekcije Republike Srpske govore da je za samo šest meseci ove godine uskladištena roba vrednosti 341.292 maraka. Glavni republički tržišni inspektor Borka Surtov kaže da se među oduzetom robom nalazi odeća, obuća, predmeti od dragocenih metala, nosači zvuka i slike, prehrambeni artikli, cigarete...
Činjenicu da većina robe leži u skladištima, Samardžija objašnjava da ona do okončanja sudskih postupaka, koji dugo traju, ne sme da se daje ili prodaje.
„Imamo obavezu čuvanja oduzete robe do okončanja sudskih postupaka. To su razni agregati za struju, motorne testere, pumpe za vodu, mašine za pravljenje tečnosti za pranje, mašine za punjenje mineralnom vodom, ambalaža za tečne deterdžente, pakirnica za lepljenje nalepnica i čepova, razni elektromaterijal, sokovi, gazirana voda, cigarete bez markica itd.”, navodi on.
Dodaje da u postupku prodaje robe treba utvrditi njenu realnu cenu, zatim objaviti licitaciju u novinama, a deo robe bez porekla ili markice se uništava. Samardžija ne navodi tačan iznos koliko je do sada potrošeno na skladištenje robe, jer se, kako kaže, ona čuva zajedno sa ostalom robom, pa se njeno skladištenje „ne može posmatrati kao posebna stavka”.
„Jedan od ciljeva budućeg rada Direkcije jeste da se oduzeta roba u postupku inspekcijskog nadzora zakonskim putem dodeli nekom drugom na postupanje”, najavljuje on.
Mada se na spisku onih kojima je donirana hrana, odeća ili obuće, nalaze brojne socijalne ustanove, u njihove ruke takve pošiljke retko stižu.
Tako na je adresu Socijalno-gerijatrijskog centra u Banjaluci, u protekle dve godine iz Direkcije za robne rezerve stiglo svega 60 kilograma junetine.
Ni u Zavodu za zaštitu ženske dece i omladine u Višegradu ove godine nisu dobili nikakve donacije od zaplenjene robe, a u oktobru prošle godine dobili su odeću i higijenske potrepštine. U obrazloženju Direkcije prilikom isporuke ove pošiljke navodi se kako je roba nekoliko puta preskladištena, nije u originalnom pakovanju, pa je izgubila na kvalitetu i vrednosti. „Zbog svega toga nije podobna za stavljanje u promet, prodaja manjih količina nije racionalna, a troškovi njenog čuvanja nesrazmerni su njenoj vrednosti”, navodi se u obrazloženju.
Ni u Domu za nezbrinutu decu „Rada Vranješević” u Banjaluci ove godine nisu dobili donacije iz Direkcije. Međutim, od 2006. godine do jula prošle godine imali su nekoliko pošiljaka, većinom sokova, slatkiša, čajeva, ulja, i to uglavnom po nekoliko komada. Lane su u januaru dobili voće i povrće ukupne vrednosti 384 KM.
UIO BiH i prodaje i donira
Od 2005. do juna 2009. godine Uprava za indirektno oporezivanje BiH oduzela je robe ukupne vrednosti preko 26 miliona KM. Za njeno skladištenje UIO BiH plaća mesečno oko 30.000 KM, a u prvoj polovini 2009. godine prihodi od njene prodaje iznose oko 200.000 KM. Od 2007. godine UIO deo te robe donira socijalnim ustanovama. Predstavnici RS i Distrikta Brčko preuzeli su robu, dok robu za FBiH vrednosti više od 300.000 KM još niko nije preuzeo.
