Izvor: Politika, 07.Okt.2014, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milioni evra u sitnim nabavkama

Najveći deo rashoda u državnom budžetu pod stavkom „kupovina robe i usluga” čine izdaci za benzin, struju i komunalije

Srbija troši više od milijardu evra godišnje na subvencije javnim i društvenim preduzećima. Bez sumnje tu sigurno postoji prostor za znatne uštede, ali je, ipak, na plaćanje robe i usluga u prvih sedam meseci 2014. godine potrošeno čak 2,5 milijardi evra. Ovu istinu, o kojoj se u našoj stručnoj javnosti nije mnogo pričalo, izneo je nedavno Lazar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju.

Da situacija bude tim čudnija, vlada je prvobitno planirala nekih 25 do 30 miliona evra ušteda u toj oblasti. Ocena je Šestovića da u toj budžetskoj stavci može mnogo više da se uštedi. Bar 200 do 300 miliona evra.

Postoji li, onda, na ovim stavkama prostor za ozbiljnije uštede i šta se u budžetu krije pod stavkom „kupovina robe i usluga”? Kako kažu neki bivši kreatori državne kase, najveći deo tih rashoda čine izdaci za benzin, struju i komunalije, kada se gleda samo centralna kasa. Poskupljenje tih stavki obično povećava ukupne troškove. Međutim, kada se centralnoj kasi doda i lokal, budžet pokrajine i fondovi, onda pojedinačno najveći izdatak predstavljaju rashodi za zdravstvo.

Takođe, od oko 99 milijardi dinara, koliko se iz centralnog budžeta izdvaja za robe i usluge, jedna desetina odlazi na naučne institute koji se tako finansiraju i taj trošak se knjiži kao usluge.

Srboljub Antić, nekadašnji dugogodišnji predstavnik Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), smatra da je Šestović u pravu. Čini mu se da su rashodi za robe i usluge neprimereno veliki i da se godinama slabo smanjuju. I ukupan iznos subvencija je, prema njegovoj oceni, katastrofalno veliki.

– Naš osnovni problem je, međutim, veliki javni sektor. Kad imate veći broj zaposlenih od optimalnog, onda ne možete da kontrolišete troškove. Dokle god se ne smanji broj zaposlenih, nemoguće je postići neku ozbiljniju kontrolu izdataka – ocenjuje Antić, ali ipak dodaje da je najozbiljnija mera štednje najavljeno smanjenje plata i penzija, koje još nije precizno definisano.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, sigurno postoji umeren prostor za štednju i na tim pozicijama.

– Tu, međutim, treba biti pažljiv kako ne bi došlo do nestašica u pojedinim javnim službama. I ove godine su neki rashodi na tim stavkama smanjeni, pa čujem da u nekim institucijama stranke donose papir kako bi im se odštampalo rešenje. Tu treba uraditi pažljivu analizu – kako uštedeti, a da se trošak na kraju ne prebaci na građane. Takođe, sličan problem imamo u zdravstvu, pa se vrlo često dogodi da bolnice ostanu bez medicinskog materijala i opreme, pa da građani, ako ne mogu da čekaju, moraju sami to da kupe. Takve uštede nisu opravdane. Trošak se ne sme prebacivati na građane. Ali, naravno da prostor za uštede postoji. Ukidanje nekih radnih mesta, na primer, smanjilo bi i neke materijalne troškove – kaže Arsić.

Kada je o subvencijama reč, naša ukupna izdvajanja za tu namenu čine tri odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Taj iznos moguće je prepoloviti, ukazuje Arsić. U centralnoj kasi dostižu oko 80 milijardi dinara, od te sume gotovo polovinu čine subvencije poljoprivredi. Druga velika stavka namenjena je „Železnicama” (13 milijardi dinara), dok ostalo odlazi u puteve, kulturu, turizam i subvencije privredi.

Da u trošenju ovih sredstava ima zloupotrebi, pokazuje i izveštaj Državne revizorske institucije, po kome je 31,5 milijardi dinara potrošeno suprotno Zakonu o javnim nabavkama. Deo tih sredstava čine i investicije, ali je dobar deo bio namenjen kupovini različite robe i za plaćanje raznih usluga.

A. Telesković

objavljeno: 07.10.2014.

Nastavak na Politika...