Izvor: Blic, 31.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni bačeni na procese u trgovinskim sudovima
Milioni bačeni na procese u trgovinskim sudovima
Akcija 'Sablja' je mimoišla Trgovinski sud, ocenio je nedavno guverner Mlađan Dinkić, dok je ministar finansija Božidar Đelić, nakon pretresa stanja u okružnim i opštinskim sudovima, istu kontrolu najavio i za trgovinske sudove.
- Počela je jaka akcija da nekoliko trulih jabuka ne kompromituje ovu časnu i plemenitu profesiju i lično ću se angažovati da trgovinski sudovi ne budu zaobiđeni. Imali smo dosta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pritužbi domaćih i međunarodnih investitora na rad trgovinskih sudova, zbog nekih odluka koje su znale da krenu u jednom pravcu, a posle nekoliko nedelja od strane istog sudije završe u drugom pravcu. Bilo je dosta iznenađujućih presuda koje bi trebalo preispitati - rekao je nedavno Đelić za 'Blic'.
Troškovi suđenja u trgovinskim sudovima su ogromni jer se sporovi pretežno vode oko milionskih vrednosti. Primera radi, ukoliko je vrednost spora veća od osam miliona dinara, advokatu samo za jedno ročište na koje dolazi treba platiti 13.000 dinara, a cene za podnošenje podnesaka kreću se od 1.000 do 12.500 dinara.
Ako je vrednost spora 10 miliona dinara, uglavnom ima nekoliko ročišta, pa advokatu treba dati više od 100.000 dinara. S druge strane, ne treba zaboraviti ni sudsku taksu, a njen najveći iznos je 50.000 dinara. Takođe, treba platiti i troškove veštačenja, a pri svemu tome je u najavi povećanja svih cena za bar 30 odsto.
Trgovinski sudovi zaduženi su za privredne prestupe, registraciju firmi, otvaranja stečaja i imenovanja stečajnih upravnika, a često su optuživani da se kroz njih 'provlači' privredni kriminal otvaranjem bezrazložnih stečajnih postupaka, osnivanja of-šor kompanija, ili beskonačnim sporovima bez mogućnosti žalbe.
- Ministarstvo pravde ima malu nadležnost nad svim sudovima, pa i trgovinskim. U Srbiji postoji 15 trgovinskih sudova i Viši trgovinski sud, a u osnivanju su trgovinski sudovi u Čačku i Novom Pazaru. Naša kontrola svodi se na sudsku upravu, redosled dodele predmeta, uredno vođenje predmeta i rokove sprovođenja. Zakonitost rada kontroliše Viši trgovinski sud i kao krajnja instanca Vrhovni sud Srbije - objašnjava za 'Blic' Predrag Savić, pomoćnik ministra pravde za pravosuđe.
- Činjenica je da postoji jedan broj predmeta koji dugo stoje u trgovinskim sudovima, ali razlog za to treba delimično tražiti i u malom broju sudija. U celoj Srbiji ima oko 250 trgovinskih sudija. Tokom vanrednog stanja zabeležili smo povećanja ažurnosti od 20 odsto, što je ohrabrujuće - ističe Savić.
Prema njegovim rečima, od desetak hiljada pritužbi koje Ministarstvu pravde godišnje stignu na rad svih sudova, sedam-osam odsto se odnosi na trgovinske sudove.
- Najveći problem je stečajni postupak.Trenutno u Srbiji oko 30.000 preduzeća ispunjava uslove za stečaj, a postupak je trenutno u toku za 600 do 1.000 preduzeća. Najčešće pritužbe su na rad stečajnih upravnika čiji je zadatak da sačuvaju imovinu, a dešava se da oni sprovode postupke koji nisu racionalni - ističe Savić, napominjući da novi zakon o stečaju treba da precizira trajanje stečajnog postupka i približi našu zakonsku regulativu evropskoj.
On ističe da ministarstvo reaguje na žalbe stranaka tako što šalje dopise predsedniku suda, ali ne postoji nikakva sankcija, pa su samim tim i nadležnosti ministarstva male.
- Jedino predsednik tog suda ili Višeg trgovinskog suda može da pokrene postupak za razrešenje sudija koji nesavesno ili nezakonito rade, a nepoštovanje rokova spada u nesavestan rad. Ministarstvo pravde ne može da predlaže razrešenje sudija, to je prepušteno predsednicima sudova. Negativna slika o ovim sudovim nasleđena je iz prethodnog režima kada su sudijama, a naročito trgovinskim, diktirane presude u kabinetima i kada su preduzeća otimana na hajdučki način. U svakom slučaju, i trgovinskim sudovima je potrebno dobro provetravanje u kadrovskom smislu, a to se mora uraditi na zakonit način - ističe Savić.
Goran Kjajević, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, ističe da ima problema u radu, ali ne želi da ulazi u pozadinu stečajnih postupaka koje komentarišu neki 'ministri, privrednici i zainteresovana lica'. On kaže da ocenu kvaliteta rada ovog suda mogu da daju samo Viši trgovinski sud i Vrhovni sud.
- Podsetio bih da je ovaj sud jedini u oktobarskim događajima uspeo da smeni predsednika suda, iza čega je stajala većina zaposlenih. Od 5. oktobra je 10 sudija ovog suda otišlo po raznim osnavama - petoro u penziju, troje u Viši trgovinski sud, jedan u advokate, a jedan je razrešen - ističe Kljajević.
On napominje da u skorije vreme nije pokrenuo inicijativu za razrešenje nijednog sudije ovog suda, kojih je ukupno 68, jer 'nije našao razloge koji ukazuju na nesavestan i nezakonit rad'.
- Treba preispitati i odgovornost ostalih sudija - Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda, jer ako sudija prvostepenog suda napravi profesionalnu grešku, ona nema direktan efekat, ali odluka drugog stepena, kada je pravosnažna, ima jasne efekte - kaže Kljajević i ističe da 'nije upoznat s primedbama na ažurnost rada ovog suda'.
- U Trgovinskom sudu u Beogradu vodi se ukupno 6.578 parničnih sporova, 7.758 vanparničnih predmeta i 593 predmeta privrednih prestupa. Od svih predmeta 708 su stariji od tri godine. U 2002. Viši trgovinski sud je potvrdio 69,03 odsto parničnih predmeta, 79,52 odsto vanparničnih (stečajevi, likvidacije) i 68,96 odsto predmeta privrednih prekršaja. Ostali predmeti su ili ukinuti ili preinačeni, a neki stignu i do Vrhovnog suda - ističe on.
Kljajević kaže da nema saznanja da je neko od sudija u Trgovinskom sudu korumpiran, a da je nekoliko prijavljenih sumnji stranaka poslato policiji. 'Prema mom saznanju, ti slučajevi nisu procesuirani, pa verujem da su bez osnova', kaže Kljajević.
Živko Kiselički, v.d. predsednik Trgovinskog suda u Novom Sadu, ocenio je kao netačne primedbe da stranke trgovinskih sudova nemaju dovoljnu pravnu zaštitu, jer drugostepeni sudovi po pravilu potvrđuju odluke trgovinskih sudova. On kaže da u proseku sporovi u trgovinskim sudovima traju od šest do osam meseci, 'ali da ima izuzetaka i da traju i po 20 godina'.
- Najčešći razlog za to je prezauzetost sudija i nepredviđene situacije poput bolesti veštaka ili sudije, zbog čega se proces odlaže. Mogućnost žalbe na dužinu procesa nije predviđena, a sankcije zbog dužine procesa ne postoje - ističe Kiselički. K. Preradović Trikovi za izbegavanje presude
Mi smo nemoćni pred samovoljom Trgovinskog suda u Beogradu i njegovog predsednika Gorana Kljajevića, tvrdi za 'Blic' Vukašin Jelić, direktor 'Jugoplastike', koji je zbog 'odugovlačenja i opstrukcije' zatražio zaštitu od Ministarstva pravde i Skupštine Srbije.
- Već pet godina vodimo sudski spor protiv frime 'Caričin grad' koja je uzurpirala i prodala deo našeg poslovnog prostora od 1.106 kvadrata u Požeškoj ulici 67a. Svaki put kada sudija završi raspravu i kada se očekuje presuda, predsednik suda donosi odluku da se predmet ustupi drugom sudiji i onda sve počinje ispočetka. Pet sudija je promenjeno na našem predmetu, a našim radnicima je na taj način uskraćeno pravo da rade i hrane porodice. I kome da se žalimo? Višem trgovinskom sudu? Pa, sin predsednik Višeg trgovinskog suda radi kod Kljajevića. Pisali smo Ministrstvu, pisali Skupštini, ali nećemo stati, tražićemo promoć i od evropskih institucija koje su nam u prvim kontaktima obećale podršku. Mi znamo ko je koga potkupio da se slučaj odugovlači i to ćemo dokazati- tvrdi Jelić.
Na pitanje da li je tačno da je sin predsednika Višeg trgovinskog suda Mihajla Rulića zaposlen u Trgovinskom sudu, Kljajević kaže:
- Tačno je da on radi u ovom sudu kao jedan od 14 pripravnika, ali to ni na koji način ne utiče na rad ovog, ili Višeg trgovinskog suda. Dobar način za prelivanje imovine
Branislav Čanak, predsednik UGS 'Nezavisnost', nedavno je za 'Blic' rekao da je 'opravdana sumnja da je stečaj često samo trik da se društveno prelije u privatne džepove'.
On je kao jedan od najnegativnijih primera naveo stečajni postupak u preduzeću 'Srboštampa', u decembru prošle godine, kada je direktor tražio od Trgovinskog suda sprovođenje stečaja, a sud to po hitnom postupku odobrio zbog duga od 359.000 dinara, ili 0,7 odsto vrednosti preduzeća.
- Naravno da u ovakvim slučajevima sumnjamo na marifetluke, jer mislim da nema slučaja u svetu da je zbog tako minornog duga pokrenut stečaj - tvrdi Kljajević: Vratio sam jedan dobijeni stan
Na pitanje da li je tačno da je dobio stan od 100 kvadrata u Strahinjića bana kao nagradu za registraciju DIPOS-a, iako je prethodno već dobio stan od preko 50 kvadrata od Ministarstva pravde, Kljajević kaže:
- Oba stana sam dobio od države Srbije i ni od koga drugog. Meni je ispod časti da demantujem takve stvari. Dobio sam prvo stan od 54 kvadrata, koji sam vratio državi kada sam dobio veći - od 74 kvadrata, za koji sam doplatio razliku u kvadraturi. Dakle, imam samo jedan stan. Zante, mene su optuživali i da sam strani plaćenik, jer sam registrovao neke strane firme, pa je jasno da se sa svakim podatkom može manipulisati.
