Izvor: Blic, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milicija ukrala rakiju
Milicija ukrala rakiju
KOSJERIĆ - Ko je bio predsednik opštine u Kosjeriću pre pedeset godina ni stari Kosjerci se ne mogu prisetiti? A kad smo ih zapitali za Radojicu Krivalja, svi su razvukli usta u osmeh i bili spremni da po nekoliko priča o njemu ispripovedaju. Nezaobilazna tema bila je kako je Radojica nadmudrio miliciju.
Bog je Radojici na samom rođenju odredio i nadimak - Krivalj, davši mu krive noge. S obzirom na prirodni fizički hendikep, teškim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslovima se nije mogao baviti, pa je još kao dečak započeo rabadžijski posao: Valjevo, Ub, Obrenovac. Iz Kosjerića drva, seno, u jesen jabuke, a u povratku kukuruz i pšenica, ili tovar za kosjerske trgovce od grosista iz Valjeva.
A kad se već drva vuku, može da se preveze i neko burence rakije, pa da se zaradi mnogo više. Ali, ako se za to plati trošarina i u opštini uzme objava, onda nema zarade. Počeo Radojica da prevozi rakiju bez plaćanja trošarine, jednom i drugi put... Dopao mu se šverc i taman, pomozi Bože, kad milicija bane pred njegova kola... U Ražani mu oduzmu 50 kila prepečenice. Da se ubiješ ko siroče.
Milicija počne češće da kontroliše Radojicu, iako je prestao sa švercom. Ali, oni naređuju da istovara po nekoliko kubika drva i da ih potom ponovo slaže u kola. Težak posao zbog milicijskog hira.
Jednom ga i nevreme uhvatilo i on odluči da im spremi slatku osvetu.
Ode u opštinu i plati trošarinu za 100 litara rakije. Potom u buriće natoči vodu, začepi ih i čepove voskom zatopi. Predveče krene na put, a u Ražani ga sa uživanjem opet zaustavi milicija.
'E, sad imam objavu', poče da se smeje Radojica i ko bajagi da papir po džepovima traži. 'Ljudi, verujte, imam objavu, ali sam je kod kuće zaboravio. Pustite me da prođem pa ću vam idući put doneti', moli Radojica.
'Vrati se ti, čiča, po papir, a rakija ostaje zaplenjena dok ga ne doneseš', cerili su se milicioneri.
Ispregne Radojica konje, uzme ih za ulare i natrag kući. Dođe tek sutradan kad je bio siguran da je sunce vosak sa čepova otopilo.
Donese Radojica potvrdu o plaćenoj trošarini i odmah vikne na miliciju:
'Ko je otvarao moje buriće? Ko je dirao moju rakiju?!
Dotrči i komandir i pukne bruka. Ustanovi se da je u burićima voda. Priznao i pozornik da je u toku noći skoknuo malo do kuće da odspava.
Znao je komandir da je čiča vodu u burad nasuo, ali pristane da milicija plati rakiju, a Radojica će na to:
'Možeš ti meni platiti, ali mi ne možeš zabraniti da pričam kako milicija krade. Nego da se dogovorimo. Da vi ništa ne plaćate, nego da me pustite da deset puta sa ovom objavom prođem i onda smo kvit. I ćutaću ko zaliven.'
Ispoštovali milicioneri dogovor, ali Radojica nije mogao. Tako je priča procurila, proširila se i živi i dalje.
D. Jovanović
