Izvor: Večernje novosti, 27.Dec.2013, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milena Dravić: Televizija se odrekla obrazovanja

ZBOG nje je zaleđena ležala na površini Dunava, a da nije smela ni da trepne. Sa bebom u naručju pela se uz strmu stenu, dok se kamenje glasno odronjavalo. Koliko se samo puta narugala temperaturi, zapretivši joj da je neće sprečiti da izađe na scenu. I sve neprospavane noći i umorna jutra padala su pred njenim veličanstvom - glumom. O, da - zbog nje se Milena Dravić (73), uprkos svim naporima i žrtvama, uvek osećala veličanstveno. A sve je počelo 1959. godine u Sarajevu, kada je mlada Beograđanka dobila ulogu u filmu "Vrata ostaju otvorena". Početak igre sa simboličnim nazivom je možda bio sudbinski, a možda samo slučajan, tek - od grada na Miljacki vrata su za Milenu zauvek ostala otvorena. Igrala je snažne žene, seljanke, gospođe ministarke, žene iz radničke klase, samohrane majke, simpatične komšinice, dame kojima nije lako s muškarcima... A ovih (pret)prazničnih dana nije bilo lako doći do heroine našeg glumišta, one čije se ime s poštovanjem i divljenjem izgovaralo od Vardara pa do Triglava. U raskoraku sa vremenom zbog (prekobrojnih) radnih obaveza, Milena je ipak ukrala trenutak za ovaj razgovor. I ispravila nas u startu - niti je heroina niti je zvezda. Za "oreolima" nikada nije patila. Ona je samo glumica, srećna kada radi. Pre nego što pređemo na priču o tome šta trenutno radi, kako će se oprostiti od 2013. godine i po čemu će je upamtiti, onako usput podsećamo da je naša sagovornica davnih dana prošetala crvenim tepihom na Kanskom festivalu, da je ovenčana sa dve Zlatne arene i pet Srebrnih arena, nagradom "Žanka Stokić", priznanjem "Pavle Vuisić", "Caricom Teodorom", priznanjem "Tatjana Lukjanova", nagradom za životno delo "Zlatni ćuran"... A ona je, i posle pet i po decenija, najbrižnija "majka" svakoj ulozi koju igra. U trenutku kada obično pravimo "inventar" odlazeće godine, pitamo je kako se oseća, kakav bilans pravi: - Nije nostalgija to osećanje s kojim ću se rastati od 2013, već ono o čemu razmišljam jeste koliko i kako je bila ispunjena ova godina. Bila je ispunjena. Mnogo sam radila, a pošto znamo da vremena nisu zavidna, mogu da kažem da sam zadovoljna u profesionalnom smislu. Kada govorimo o privatnom planu, imala sam lepih trenutaka u vezi sa porodicom i prijateljima, što me uvek ispunjava. Odlazeću godinu Milena će upamtiti i po snimanju "Sinđelića" (Prva TV). U ovoj seriji gledamo je kao Kseniju - taštu glavnog junaka (Voja Brajović) sa svim onim standardnim osobinama koje se jednoj tašti pripisuju. Pristala je, kaže, da se priključi ekipi zato što je serija porodična. A priznaje - u početku je imala otpor.

Nastavak na Večernje novosti...