Izvor: Blic, 08.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milanovčani sve više izvoze
Milanovčani sve više izvoze
GORNJI MILANOVAC - 'Malo privredno čudo pod Rudnikom', kako su Gornji Milanovac zvali pre tri decenije, ima dinamičnu i raznovrsnu privredu koja beleži sve veći rast izvoza. Sa ovim se neće složiti pet hiljada radnika koji su ostali bez radnog mesta u 'Takovu', 'Fadu', 'Autoprevozu', 'Graditelju' ili u ugašenim preduzećima poput 'Dečjih novina'.
Na evidenciji nezaposlenih je 4.664 ljudi, što je, prema podacima Sindikata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dvaput više nego pre tri godine. Većina Milanovčana reći će da se bolje živi u okolnim gradovima, na primer u Čačku, ali priznaće da je u većini milanovačkih preduzeća plata solidna i redovna. Prosečna bruto zarada za oktobar u Milanovcu je bila 28.894 dinara, ili 2.000 dinara više nego u Čačku.
Većina od 11 gornjomilanovačkih preduzeća koja su privatizovana među liderima su u svojim granama. 'Metalac', 'SL Takovo', 'Spektar' i 'Tetrapak' spadaju u najuspešnija preduzeća u Srbiji. Radojica Sretenović, rukovodilac čačanske jedinice Privredne komore Kraljevo, kaže da je većina preduzeća uspešno radila i pre privatizacije. Ta preduzeća su, zahvaljujući pre svega dobrim menadžerima, uspela da se izbore za svoje mesto na tržištu.
- To su preduzeća sa raznovrsnim programima, koja su i pre 15 godina imala dobru poziciju na ondašnjem domaćem tržištu. Veliki kupci iz bivših jugoslovenskih republika su se vratili, a proizvodi iz Milanovca sve su prisutniji na evropskom tržištu. Na vreme se krenulo sa novim tehnologijama i programima - kaže Sretenović.
Za prvih devet meseci iz Gornjeg Milanovca je izvezena roba za 32 miliona dolara. Najuspešniji je 'Metalac', koji godišnje izvozi od 12 do 15 miliona evra, sa trendom stalnog rasta izvoza. 'Metalac' je, za razliku od mnogih preduzeća, značajno povećao broj zaposlenih. Privatno preduzeće 'Spektar', koje se bavi proizvodnjom folija i creva za prehrambenu industriju, izvozi 70 odsto svojih proizvoda, a ozbiljan izvoznik je posle dužeg niza godina postalo i 'Takovo'. Uspešni su i 'Zvezda Helios', 'Tetrapak', koji je u vlasništvu Šveđana, preduzeće 'Trifunović' iz Pranjana...
Rade Maksimović, predsednik milanovačkog Samostalnog sindikata, smatra da je uspešnost preduzeća u nesrazmeri sa platama zaposlenih, čiji je prosek na nivou republičkog.
- Uz socijalni program iz privatizovanih preduzeća je otišlo pet hiljada radnika, a prema najavama, još hiljadu radnika biće proglašeno za višak. Prepolovljen je broj zaposlenih, a dupliran broj nezaposlenih. Još je mnogo onih koji rade na crno u nekim privatnim preduzećima, gde su plate od šest do deset hiljada dinara i gde sindikati ne postoje. S druge strane, dobar primer je 'Tetrapak', u kome je prosečna zarada oko 80.000 dinara - kaže Maksimović.
Nekad okosnica razvoja milanovačke privrede MK 'Rudnik', a poslednjih godina propala firma, koji je imao sedam pogona širom Srbije, a samo u Milanovcu 1.800 radnika, nedavno je privatizovan. Trenutno MK 'Rudnik' ima 300 zaposlenih u fabrici u Gornjem Milanovcu i u poslednje vreme sve više izvozi. Prema rečima Rada Maksimovića, predsednika Veća Samostalnog sindikata, konkurs za prijem majstora i švalja stalno je otvoren, ali gotovo da nema zainteresovanih. Isti primer je i u Rudniku olova i cinka, gde se stalno traže rudari, a oko 80 radnika stiglo je iz Makedonije i Bosne.
V. Trtović
Otpuštanja i u 2007. godini Bez posla uskoro još 1.000 ljudi
Broj nezaposlenih u Nišu i okolini neprestano raste. Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je pred kraj ove godine oko 3.000 radnika raznih struktura ostalo bez posla. Početkom prošle godine na birou je u Nišavskom okrugu bilo 49.000, a krajem decembra 52.000 nezaposlenih osoba. Nišavski okrug obuhvata varošice Doljevac, Gadžin Han, Merošina i druga mesta nadomak južne prestonice.
U samom Nišu broj nezaposlenih se povećao za nekoliko hiljada. Bez posla je 37.000 osoba, a pre godinu dana posao je tražilo 33.000 osoba.
Dragan Ognjanović, zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, saopštio je za 'Blic' pesimističke prognoze da će se trend otpuštanja nastaviti i ovoj godini.
- Prethodne godine bilo je više otpuštanja nego zapošljavanja, a u prvom kvartalu ove godine bez posla će ostati još oko 1.000 radnika. U celoj 2006. godini zaposlili smo 26.000 ljudi, najviše u oblasti trgovine i građevinarstva; potom sledi hotelijerstvo, a porastao je broj zapošljavanja u zdravstvu - ističe Ognjanović.
Mirjana Jeftić-Petković, direktor niške filijale NSZ, ističe da bi trebalo smanjiti poreze na plate kako bi se poslodavcima isplatilo da zaposle radnike. Ona ističe da se trenutno najviše traže veterinari, farmaceuti i defektolozi.
- U 90 odsto slučajeva poslodavci traže radnike sa iskustvom. Zato smo pokrenuli programe koji podrazumevaju da zaposlenima mi plaćamo doprinose dok im vlasnici isplaćuju dohotke. Mnogi pokazatelji ukazuju da je privatizacija u jednom delu preduzeća loše obavljena što je jedan od razloga povećanja broja nezaposlenih - kaže Petković.
Olivera Pešić (37) dugo je bez posla i, kako kaže, do sada je promenila mnoge firme. Ali, sve je bilo na 'tri meseca' nakon čega joj poslodavci nisu davali ni posao.
- Želela sam i višnje da berem, al’ posla nema pa nema. Imam višu ekonomsku školu i ne mogu da razmišljam o zasnivanju porodice kada nemam osnovnu egzistenciju - kaže Pešićeva.
Milan i Lela Todorović gledaju oglase ispred oglasne table NSZ. Traže bilo kakav posao.
- Radio sam u kafiću i bio prijavljen, ali gazda nije uplaćivao doprinose. Posle svađe dao sam otkaz. Sada radim sa stricem u limarskoj radnji, al’ zaradim samo za mleko i hleb - kaže Milan.
Marko Smiljković
|
