Izvor: Politika, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mikrotalasima do ukusne hrane
Kuvanje hrane danas mnogima predstavlja zadovoljstvo jer pripremanje jela ne mora da traje dugo niti da bude naporno. To je omogućila moderna tehnologija zahvaljujući kojoj su stvoreni novi, moderni uređaji za kuvanje. Jedan od njih je i mikrotalasna rerna, proizvod modernog doba u kome se hrana priprema veoma kratko, a podgreva za svega nekoliko minuta.
Naše bake i prabake u prvim decenijama prošlog veka morale su da ustanu u osvit zore da bi očistile šporet na drva i pripalile vatru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a zatim čekale po sat-dva da se on ugreje. Do Drugog svetskog rata samo veoma imućni ljudi imali su šporet na struju, ali ovaj uređaj, koji je izgledom podsećao na veliki sanduk, nije bio baš siguran, pa je posluga ponekad rizikovala i život pri njegovom uključivanju. Savremene domaćice, međutim, ubacivanjem jela u mikrotalasnu pećnicu i pritiskom na dugme mogu bez umaranja i za veoma kratko vreme da dobiju ukusno jelo.
Do otkrića da se mikrotalasima može kuvati hrana došlo se sasvim slučajno. Istraživač Persi Spenser je ubrzo posle Drugog svetskog rata radio na izgradnji jednog radarskog postrojenja u kojem je trebalo na osnovu nevidljivih talasa da se otkriju neprijateljske letelice. Dok je radar bio uključen, a Spenser stajao u njegovoj blizini, desilo se nešto veoma neobično – čokoladica od kikirikija u Spenserovom džepu počela je da se topi. Persi Spenser je već u to doba bio poznat pronalazač sa 120 patenata i vrlo brzo je shvatio da njegovo otkriće krije u sebi velike mogućnosti.
Prvo jelo koje je namerno pripremano pomoću mikrotalasa bile su kokice. I danas, šest decenija kasnije kokice se, naročito u Americi, prave u mikrotalasnoj rerni. Istraživači su zatim probali da ispeku jaje pomoću mikrotalasa, ali ono se razletelo na sve strane. Prvi patent za mikrotalasno kuvanje prijavljen je 1946. godine, a njegov autor bio je Rejton, dok je godinu dana kasnije konstruisana i prva pećnica. Dimenzije ove mikrotalasne rerne bile su ogromne – visina joj se uzdizala skoro dva metra, a težina je iznosila 340 kilograma. Naravno, za nju je bilo gotovo nemoguće naći mesto u kuhinji, pa se nije ni pojavila u masovnoj proizvodnji, sve dok dimenzije i težina nisu svedene u prihvatljive granice.
U američkim radnjama prve mikrotalasne rerne koje su podsećale na velike šporete počele su da se pojavljuju 1954. godine. Kupci su, ipak, bili nepoverljivi prema novom proizvodu, i trebalo je da prođe dve decenije da bi ove pećnice počele da se masovno upotrebljavaju. Poslednjih decenija mikrotalasne rerne se sve češće upotrebljavaju a to mogu zahvaliti i činjenici da su znatno promenile svoj izgled – od prevelikog i preteškog džina napravljene su male i lagane pećnice, lake za upotrebu.
D. I.
[objavljeno: 08.05.2007.]
