Izvor: Večernje novosti, 17.Jan.2014, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miki Manojlović: Laž je postala obaveza

JESMO li (opet) zreli za terapiju? - pitanje je kojim otvaramo razgovor sa Mikijem Manojlovićem. Povod - serija, iz 2009. godine, "Na terapiji" (Prva TV). Odgovor - takav da zaključak možemo sami da donesemo: - Odlazak na bilo koju vrstu terapije podrazumeva svest o teškoćama koje imate. Odlučujuću želju da sebi pomognete - kaže naš legendarni glumac. - Svest o sopstvenom oboljenju i potrebi da ono nestane, jednaka je zrelosti pojedinca ili grupe da se suoče sa problemima koji se ne mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rešiti sami od sebe. Miki je u seriji psihoterapeut Ljubomir Božinović. Neko koga Manojlović, kao što nikada i ne čini, nije tumačio, već kada postoji preduslov za takvu vrstu hrabrosti - govorio iz sebe - o sebi. Proces pripreme i snimanja drame koja se bavi psihologijom svakodnevnog života ga je obogatio novim saznanjima o lavirintima ljudske vrste i potvrdio iskustva koja je sticao kroz život. I još nešto: - Veoma sam voleo i uživao tokom življenja sa odličnim scenariom, umetnikom, tehničkim timom, organizacionom ekipom koja je ostvarila zavidan rezultat na nekoliko nivoa. Prvi je izuzetan sadržaj - u formi koja je dokaz da se u Srbiji može biti kreativan van ustaljenih površnosti. Serija "Na terapiji" je postavila skoro nedostižni nivo televizijske dramske forme, a kod nas je bila samo jednom emitovana i reprizirana u nesigurnim i promenljivim večernjim terminima.FRANCUSKA VEZA * ŠTA je bilo presudno za vaš odlazak u Francusku? - Francuska je domovina mojih francuskih pra, pra, prapredaka, mojih čukundedova i čukunbaka, moje bake, mog oca rođenog tamo. Francuska je zemlja mojih živih rođaka, Francuza koji imaju svoje mlade potomke. Moje veze sa njom su vekovne. Nisu plod neke presudne odluke, već dela gena koje nosim u sebi. * Šta je bila inicijalna kapisla za nastanak "Radionice integracije" koja kao jedinstven kulturni centar "živi" od 2008. godine, uključujući osobe sa invaliditetom u stvaralački proces? - Inicijalna kapisla je moje vaspitanje, moji roditelji, odrastanje u skromnim okolnostima. Na velikom broju radnih susreta, književnih večeri, predstava, koncerata, "Radionica" planski, promišljeno i sistematično radi na kreiranju i realizaciji programa namenjenih osobama sa invaliditetom. U "Radionici" su radili sjajni umetnici, muzičari, pisci, glumci. Važno je istaći brzinu kojom smo došli do unapređenja procesa koji je doveo do cilja - da slepi i slabovidi budu pred nama na sceni, u jedinstvenim teatarskim iskazima, pozorišnim činovima. Radionica je putovala i dobrotvornim radom delovala u mnogim gradovima. Savezu slepih Srbije podarila je audio-snimak romana Danila Kiša "Grobnica za Borisa Davidoviča". * U okviru ovog projekta, nastao je i komad "Dok nas smrt ne razdvoji". Šta vas je pokrenulo u tom rediteljskom podvigu? - Drama je pisana u dahu, pre 13-14 godina. Dubina sagledavanja života, misterija nastajanja i nestajanja stvorena izuzetnim darom pisca Mire Furlan, probudili su u meni potrebu da "Dok nas smrt ne razdvoji" postane predstava. Najbolje naše glumice Jasna Đuričić i Anita Mančić po ko zna koji put su dokazale da bez vrhunskih glumaca nema predstave ili filma vrednog pažnje. A treća glumica, studentkinja Jovana Gavrilović je ovom predstavom postala pravo otkrovenje u beogradskom pozorišnom životu. Bez nje komad ne bi bio to što jeste. * Šta ste sve "otpisali" posle 1974. godine i uloge u "Otpisanima?" - "Otpisani" su moje prvo učenje postojanja pred filmskom kamerom. "Otpisani" su me naučili da ništa ne treba otpisivati, ojačali moju sigurnost u saznanju da ništa ne znam, da moram da učim dok postojim, da ne budem gord, podržali su moju darovitost, obradovali moju mladost, otvorili mi vrata filmova koje sam uspešno nosio. Ako se nešto "otpisalo", to je vreme koje postoji da bi nam prolazilo. * Koliko ste u životu bežali od odluka i poteza po principu "grlom u jagode"? - Kada sam odluke u životu donosio brzo, bio sam prinuđen na hitrinu. Grešio jesam, ali sam češće donosio prave odluke. "Grlom u jagode" - taj nežni naslov neuništive serije, ta narodna izreka nije moj česti pratilac. Moguće da je kombinacija moje impulsivnosti i racionalnosti odgovorna za iracionalne odluke koje sam žureći, na svoju sreću, pravilno donosio. * Koliko puta ste na "licu mesta" pomislili - da (vam) je "tuđa Amerika". - Ameriku svakako treba videti. Ako je moguće i upoznati. Da biste kontinent, državu, ljude i običaje upoznali morate živeti dovoljno dugo u toj sredini. Nikada u Severnoj i Južnoj Americi nisam dovoljno dugo boravio da bih ih upoznao. Davno sam zaključio da ako se želi život u Americi treba što pre otići tamo, vrlo mlad, da biste imali vremena za konačne odluke. Moje detinjstvo i prva mladost su vezani za Beograd, Jadran, Jugoslaviju, Francusku, Evropu. Nisam se odvezao do danas. * Zbog čega "(mi) nismo anđeli"? - Dobar muško šovinistički film "Mi nismo anđeli" snimljen je u ostacima raspadajućeg društva. Talentovni ljudi su stvorili taj kultni film. Na sreću, neki od njih nisu dozvolili da ih okolnosti potpuno upropaste. Uvek će biti anđela koji nas čuvaju ako pazimo na sebe, i đavola koji nas iskušavajući uveravaju u neprekidni "ful" kontakt dobra i zla u nama. * Dajete li olako "zavete"? - Ne, ne dajem ih lako. Dajem ih teško. Kada ih dam, ispunjavam dužnost do kraja. Više puta mi se lošim vratio zavet koji me je obavezivao. Ljudi kojima sam pomagao, koji sopstvene zavete ne poštuju pre ili kasnije počnu da mrze. Ne vole što ste im pomogli u vremenu kada su bili potpune neznalice. Gde smo to danas? U vremenu gde je zavet izgubio svoj smisao, a laž postala obaveza. * Plaši li vas "podzemlje", sve ono što iz njega može da ispliva? - Ne preterano. Zato što su ljudi iz "podzemlja" i ljudi iz "nadzemlja" konstanta koja samo menja protagoniste. Principi postojanja jednih i drugih su isti, ne menjaju se godinama. Baš kao što smo se zauvek zakucali filmom "Podzemlje". * Postoji li (danas u Srbiji) za "zločin" adekvatna "kazna"? - "Zločin i kazna", remek delo F. M. Dostojevskog, najvećeg među najvećim, nedostižno je razumevanju izraslom na današnjem moralu. Čovek je oduvek imao slabosti kojih je bio ili nije bio svestan. U nedavnim godinama ljudi su skrivali mračne delove svoje duše i nečasna dela, a ona su sa zločinačkim udruživanjima danas postala uzor uspehu u životu koji ima cenu, ali koju vredi platiti. Šta je adekvatna kazna počinjenom zločinu? Piše u Bibliji, piše u Talmudu, pisao je Lao Ce, piše u Kuranu, u epovima indijskim, severnoevropskim i mnogim drugim pisanim tragovima ljudske mašte.

Nastavak na Večernje novosti...