Izvor: RTS, 02.Nov.2009, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mijatović: Sve je bilo po propisu
Bivši zamenik načelnika DB Zoran Mijatović izjavio je da nije došao do podataka da su dvojica bivših čelnika beogradskog DB, optuženih za pomaganje u ubistvu Vuka Draškovića, išli u Budvu zbog izvršenja krivičnog dela.
Bivši zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović izjavio je da nekadašnji šef beogradskog centra te službe Milan Radonjić nije mogao da naloži praćenje Vuka Draškovića u Crnoj Gori pošto za to nije bio ni nadležan ni ovlašćen.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Svedočeći na suđenju Radonjiću i još dvojici optuženih bivših pripadnika Državne bezbednosti, zbog učešća u pripremi atentata na lidera SPO-a, 2000. godine u Budvi, Mijatović je naveo da je takav nalog mogao da izda samo načelnik čitave službe, u to vreme Radomir Marković.
"Samo načelnik RDB-a mogao je da izda nalog za zadatke van Beograda, odnosno Srbije", rekao je Mijatović.
Prema optužnici, nekadašnji načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u beogradskom centru DB-a Stevan Basta i Ratko Romić su, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Markoviću, koji je postupao po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Prema rečima Mijatovića, pošto je 2001. dobio informacije da su Basta i Romić bili u Budvi tokom 2000, on je odlučio da ih sasluša u svojstvu zamenika načelnika DB.
"Tokom tih razgovora, prisluškivanja i praćenja Baste i Romića koje je preduzela služba, nismo došli do podataka da su svoj odlazak vezali za izvršenje bilo kog krivičnog dela", naveo je Mijatović i dodao da u njihovim iskazima "nije bilo ničeg nerealnog".
Basta i Romić su mu ispričali da su išli u Budvu kako bi snimili i dokumentovali kontakte Draškovića sa bezbednosno interesantnim osobama, kazao je Mijatović i naveo da se prema njegovom sećanju radilo o "jednom od braće Hil, američkom državljaninu".
Zadatak im je bio, prema Mijatovićevim saznanjima, da osmotre Draškovićevu kuću u Budvi, kako bi kasnije ugradili prislušne uređaje.
Mijatović je podsetio da su u to vreme odnosi Crne Gore i Srbije već bili zahladneli, kao i saradnja tajnih službi, pa su prema njegovom mišljenju, zbog toga angažovani operativci iz Beograda.
On je objasnio da odlazak Baste i Romića u Budvu nije bilo obično praćenje, već znatno komplikovaniji zadatak koji je služba sprovodila na teritoriji druge države, što prema njegovom mišljenju nije bilo po pravilima službe i dodao da su sama pravila često umela da "koče rad".
Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Markoviću.
Marković je, navodi se u optužnici, sporne fotografije predao neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva Draškovića koji su zbog toga pravosnažno osuđeni pred Specijalnim sudom.
Optuženi su se u dosadašenjem toku suđenja branili da je slikanje Draškovićeve kuće obavljeno radi ispitivanja uslova za postavljanje prislušnih uređaja, kao i da je praćen zbog sumnji da će se sastajati sa ljudima iz američnih i ruskih obaveštajnih službi.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
