Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2020, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlović: Efikasnija realizacija projekata i nastavak reformi
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, rekla je danas da je glavni cilj zakona o kojima je danas počela rasprava u Narodnoj skupštini, efikasnija realizacija projekata i nastavak reformi.
U prethodnih nekoliko godina, navela je ona, izgrađeno 350 kilometara auto-puteva i obnovljeno više od 500 kilometara pruga i upravo ta iskustva bila osnov za izradu Predloga zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Srbiju.
Ovaj zakon treba da omogući da budemo efikasniji u realizaciji infrastrukturnih projekata, posebno imajući u vidu da nas čekaju brojni novi projekti u okviru investicionog plana Srbija 2025. To se posebno odnosi na bre rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, s obzirom na to da će se novi projekti realizovati na oko 50.000 parcela.
Takođe, usvajanje zakona će pomoći da kao država ne dajemo osnov izvođačima za odštetne zahteve i da plaćamo penale za obaveze koje nismo uspeli da ispunimo, kaže Mihajlović.
Ona je podsetila da se u novom investicionom ciklusu započinju novi projekti vredni oko pet milijardi evra.
Već je obeležen početak radova na Moravskom koridoru, kao i na auto-putu i brzoj saobraćajnici Ruma-Šabac-Loznica, a počeli su radovi i na auto-putu Sremska Rača - Kuzmin, kao i na deonici auto-puta Milo Veliki od Požege do Boljara. Takođe se pripremamo za početak radova na Fruškogorskom koridoru, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac. Verujemo da ćemo ove godine, u trećem kvartalu, početi radove i na projektu Ni-Merdare-Priština, odnosno na prvoj deonici, od Niša do Pločnika. Radi se i dokumentacija za deonicu Požega - Boljare, kao i za šumadijski koridor Vod ?Karađorđe, za koji očekujemo da bismo u 2021. godini mogli da počnemo radove. Sve su to veliki kapitalni projekti i zakoni koje donosimo mogu da pomognu da budemo efikasniji, rekla je Mihajlović.
Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, istakla je da je Srbija danas deveta na svetu na Duing biznis listi Svetske banke i da je namera Vlade da nastavi prilagođavanje domaćih propisa evropskim normama i unapredi određene norme u zakonu.
Navela je da će u tom zakonu posebna pažnja biti usmerena na licence inženjera, i obavezu da za njihovom stalnom edukacijom.
Kao primer, ona je navela da u realizaciji projekta izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta od Beograda do Novog Sada, domaće projektantske kuće nisu imale dovoljno znanja da same urade projektovanje jer se nisu ranije susrele sa takvim projektima, te su im pomagali kineski inženjeri, kao i da je bilo slučajeva da pojedini članovi revizione komisije nisu bili upoznati sa određenim standardima koji već postoje u svetu.
Usvajanje Predloga zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru omogućiće da se reši pitanje velikog broja građana koji nemaju adekvatnu adresu stanovanja.
Ukupno oko tri miliona građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2,6 miliona građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice i ovim zakonom želimo da uredimo tu oblast, dodala je ona.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, treba da omogući efikasniju primenu zakonskih odredaba u praksi, dok će Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti omogućiti da se poveća maksimalna spratnost objekata koji se grade u okviru ovog projekta, sa šest na osam spratova.
Prvi stanovi za snage bezbednosti biće završeni krajem februara, početkom marta u Vranju, a počinjemo izgradnju još blizu 8. 000 stanova i raspisujemo tendere do kraja aprila, rekla je potpredsednica Vlade.
Mihajlovićeva je rekla da je u 2019. puteno u saobraćaj oko 130 kilometara novih auto-puteva i da izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju treba, između ostalog, da omoguće efikasnije usaglašavanje redova vožnje u javnom međumesnom saobraćaju, koje će pratiti dinamiku izgradnje novih auto-puteva.
Ona je naglasila da se u vodni saobraćaj ulaže oko 500 miliona evra, a da će izmene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama omogućiti efikasniju realizaciju projekata prenošenjem određenih nadležnosti s Agencije za upravljanje lukama na resorno ministarstvo i regulisati tzv. minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga.
Drugi zakon iz ove oblasti, Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, ima za cilj da uredi pravni okvir za ovu delatnost i doprinese većoj bezbednosti plovidbe. Pred poslanicima su, kako je navela, i dva predloga odluka o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi delu železničke infrastrukture.
U pitanju je železnička infrastruktura koja čak i fizički ne postoji na oko 400 kilometara, a postoji u knjigama železnice i na nju se plaćaju određene naknade, pa će ove odluke omogućiti da se zemljište koje se ne koristi vrati na raspolaganje državi, dodala je ona.
Pored ovih zakona, na dnevnom redu su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa I Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
