Izvor: N1 televizija, 23.Jul.2016, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migranti se osipaju, ali ne odustaju od puta ka Mađarskoj
Migranti, koji su juče iz Beograda krenuli pešice ka mađarskoj granici, nakon nekoliko pauza i osipanja kolone, nastavili su put Sremskih Karlovaca. Jedna od mogućnosti je da odatle nastave putovanje vozom.
Svakim korakom bliže su cilju. Ali, koraci su teški, a vrućina neizdrživa. Zbog toga, kolona izbeglica koja je peške pošla prema mađarskoj granici svako malo gubi snagu.
Izbeglice svoju protestnu šetnju nazivaju "maršom nade". Međutim, kolike su nade >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << da će oni i stići do svog odredišta, veliko je pitanje, jer zbog umora bukvalno na svakih nekoliko kilometara oni moraju da prave pauze.
Od grupe koja je pošla na maratonski protest ostala je jedva trećina. Ipak, nada najupornijih je postojana.
"Ovde su jaki ljudi, koji i pored umora i bola u nogama ne odustaju. Ipak, kad smo krenuli iz Beograda bilo nas je oko 300, a sad nas je oko 100. Neki ljudi su jednostavno digli ruke i vratili se nazad, i to je njihova odluka, ali mi ćemo nastaviti, dokle god možemo", kaže izbeglica iz Avganistana, Abdul.
Od štrajka glađu su zbog premora odustali, a pored humanitarnih organizacija koje im donose hranu, država im u šetnji ne pomaže. Barem ne zvanično. Naime, policajci koji obezbeđuju kolonu skupili su novac između sebe i obradovali izbeglice kamionom lubenica.
Ipak, najviše osmeha na licima izmorenih izbeglica nisu izmamile lubenice, već tri devojke, koje su samoinicijativno došle i poklonile im ono što su u tom trenutku imale sa sobom.
"Idemo na kampovanje i videli smo jednu grupu koja je išla peške. Nismo mogli da stanemo baš nasred puta, ali smo ovde videli grupicu, pa smo stali da im damo ono što možemo. Nismo ni znali da se kreću ovuda. Šta smo im dali, par hlebova i vodu...onoliko koliko smo imali", kaže Marija Vukčević.
I to je daleko više od onga što izbeglice imaju sad. Ipak, volje im ne ponestaje, a ni želje da svet čuje za izbegličku golgotu.
"Ako postoji volja, postoji i nada. Ja sam ubeđen da ćemo stići do granice, gde će svetski lideri čuti za našu patnju, i poslušati naše glasove. Ako ljudi budu preumorni, krenućemo vozom, jer mi od naše poruke ne odustajemo", kaže Rahul iz Avganistana.
Da li će njihovi apeli i ovaj napor biti uzaludni, deluje kao da ih ne zanima, jer za od svih strana sveta, za ove ljude postoji samo sever. Njihova molitva za bolje sutra počela je hiljadama kilometara dalje, a ovo su poslednji koraci pre željenog cilja.
Izvor: N1
Grupa od oko 200 migranata koja se uputila iz Beograda pešice prema Horgošu na granici sa Mađarskom danas je u Inđiji odustala od te namere, rekao je komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.
Cucić je u izjavi za agenciju Beta ocenio je da je dobro što je "manipulacija tom grupom završena", kao i da "nije trebalo da krenu ka Horgošu jer nije bilo moguće na taj način, kako su im rekli organizatori, izvrše pritisak na mađarske vlasti da ih puste dalje".
On je podsetio da je migrantima rečeno da ne dolaze na Horgoš, da su brojevi migrantima koji su uputili zahteve za dobijanje azila podeljeni za dva meseca, kao i da više od 2.000 ljudi čeka sa potvrdama da njihovi zahtevi budu rešeni.
Prema rečima komesara, migranti su se posvađali kod Inđije, ne veruju više krijumčarima ali ni onima koji su to organizovali, deo njih će odatle krenuti u Šid, deo se vratio, jedan deo čeka na voz. Cucić je posetio da je reč o migrantima iz Avganistana i Pakistana, koji žele preko Mađarske da uđu u neku drugu zemlju EU."
Reč je o grupi koja ordinira po Srbiji od februara. U toj grupi nema nijednog deteta ni žene. Ovo je grupa koja je direktno plen krijumčara", kazao je on.
Migranti su juče prešli preko Brankovog mosta u Beogradu a zatim bez ometanja saobraćaja krenuli pored Palate Srbija ka Hotelu "Jugoslavija" na keju, kroz Cara Dušana u Zemunu do Batajnice, a potom dalje do Inđije. Prema rečima Cucića, u Beogradu u parku kod autobuske stanice ima 500 izbeglica, na Horgošu oko 700, na Kelebiji 350.
U Šidu je na stanicu 180, u Principovcu i Adaševcu 350 a izvan toga u centrima u Tutinu, Sjenici, Bogovađi, Krnjači i Banji Koviljači oko 280.
.jpg)
